У организацији Удружења пчелара Брчко дистрикта данас је одржано десето јубиларно међународно органолептичко оцјењивање меда, на које су пристигло рекордна 374 узорка из више европских земаља, али и Сједињених Америчких Држава и Канаде. Квалитет меда оцјењивао је стручни жири састављен од искусних пчелара из Босне и Херцеговине, Србије, Хрватске и Црне Горе.
Предсједник Удружења пчелара Брчко дистрикта Здравко Рељић истакао је да овогодишње оцјењивање биљежи рекордан број узорака, који су пристигли из Сјеверне Македоније, Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Њемачке, Словеније, Бугарске, Румуније, Канаде и Сједињених Америчких Држава.
„Пристигла су рекордна 374 узорка. Медови су изузетно квалитетни, а то се може видјети и по њиховим бојама и разноврсности. Имамо мед од кестена, багрема, липе, ливадски мед, медљику и друге врсте. Посебно су интересантни узорци из Црне Горе и Сјеверне Македоније, попут меда од вријеска и пелина, али и медови који долазе из удаљених крајева свијета“, рекао је Рељић.
Он је нагласио да медови из различитих поднебља представљају посебан изазов за оцјењиваче због специфичних мириса, укуса и других карактеристика.

„Узорци из различитих земаља распоређени су по групама како би сваки мед дошао до изражаја. Захваљујем градоначелнику Брчко дистрикта Синиши Милићу и предсједнику Скупштине Брчко дистрикта Дамиру Булчевићу на помоћи у организацији ове манифестације“, истакао је Рељић.
Оцјењивање се обавља према јасно утврђеним критеријумима, а посебна пажња посвећује се органолептичким својствима меда, односно његовим карактеристикама које се процјењују чулима.
Пчелар из Србије Мирослав Трнинић, један од чланова стручног жирија, истакао је да је оцјењивање у Брчком достигло висок ниво, што потврђује и велики број пристиглих узорака.
„На нама је да утврдимо који је мед најбољи. Сви су медови добри и квалитетни, али ће бити тешко издвојити оне најквалитетније. Узорци су означени шифрама, тако да не знамо чији је мед, нити из којег региона долази. Оцјењујемо укус, мирис, арому, боју и чистоћу, а позната нам је само врста меда“, појаснио је Трнинић.
Према његовим ријечима, разлике између појединих узорака често су веома мале, због чега чланови комисије међусобно консултују резултате и пажљиво разматрају сваку оцјену.
„То су нијансе, односно веома мале разлике у квалитету. Сви чланови жирија су људи који се баве пчеларством и имају искуства у овом послу“, додао је Трнинић.
Да оцјењивање меда захтијева посебну пажњу, потврдио је и Зијад Бисеровић из Гуње у Хрватској, који је у Брчко дошао како би помогао у процјени пристиглих узорака.
Бисеровић је нагласио да је ријеч о уиграној екипи оцјењивача, која већ годинама учествује на сличним манифестацијама, што олакшава рад и доприноси поузданости резултата.
„У посљедње вријеме на такмичењима се појављују и медови који не потичу са нашег поднебља. Они имају другачије, карактеристичне особине које овдје нису уобичајене, па им увијек треба посветити посебну пажњу како бисмо их што квалитетније оцијенили. Покушаћемо да препознамо њихове специфичности и правилно вреднујемо њихов квалитет“, рекао је Бисеровић.
Током оцјењивања анализирају се чистоћа, бистроћа, мирис, укус и садржај влаге у меду. Управо влага може бити одлучујући критеријум у случају да два узорка остваре исти број бодова, појаснио је Рељић.
Узорци се оцјењивачима достављају у посебно припремљеним чашицама, означеним шифрама, чиме се обезбјеђује објективност и спречава могућност да идентитет произвођача утиче на коначну оцјену.
Органолептичко оцјењивање представља важан вид промоције пчеларства, али и прилику за размјену искустава међу пчеларима из различитих земаља, унапређење квалитета производње и представљање разноврсности меда са различитих географских подручја.
Након завршетка оцјењивања и обраде резултата, биће проглашени најуспјешнији учесници. Пехари и награде, као и признања за освојене златне, сребрне и бронзане медаље, биће додијељени накнадно, након утврђивања коначног пласмана.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.
