Савјетовање воћара мајевичке регије о актуелним темама у воћарској производњи, у организацији Воћног клуба, које је одржано у Омладинском центру у Брчком, окупило је аграрне стручњаке и произвођаче.
Обрађене су теме узгоја шљиве и савремених сорти шљиве, употребе метеоролошких станица, заштите воћа од штеточина, побољшања структуре земљишта.
Професор др Зоран Кесеровић са Пољопривредног факултета у Новом Саду истакао је да воћарство има важну улогу у укупној пољопривредној производњи, те нагласио потребу за већим инвестицијама у интензивну производњу и савремене засаде. Према његовим ријечима, данас је кључно доћи до правих информација и знања, јер је воћарство кроз историју имало значајну улогу и у Србији и у Босни и Херцеговини.
Он је подсјетио да је почетком 20. вијека из Србије и Босне извезено око 108.000 тона сувих шљива, док је крајем 19. вијека просјек извоза износио око 26.000 тона. У поређењу с тим, данашња производња и извоз од свега 3.000 до 4.000 тона указују на значајан пад, који је пратио и пропадање села. Некада водећа сорта шљиве била је Пожегача.
Говорећи о значају савјетовања, Кесеровић је нагласио да су теме попут употребе метеоролошких станица од изузетне важности, јер без њих није могуће радити рејонизацију нити прогнозу заштите од болести и штеточина. Указао је и на значај правилног ђубрења и побољшања структуре земљишта, које је, како је навео, у великој мјери нарушено.
Истакао је да хуминске и фулво киселине, као и савремени препарати, могу допринијети унапређењу квалитета земљишта. Његово предавање било је посвећено шљиви, с посебним фокусом на избор агроеколошких услова, агромелиоративно ђубрење, као и избор квалитетног садног материјала, подлога и сортимента.
Кесеровић је препоручио произвођачима четири сорте шљиве за мајевичку регију: Чачанска родна, Стенли, Чачанска лепотица и њемачка сорта Топ Тејст.
“Чачанска родна се истиче као једна од најбољих за прераду и у великој мјери је замијенила Пожегачу. Стенли даје добре резултате због погодних климатских услова, док је Чачанска лепотица квалитетна стона сорта погодна и за прераду“, рекао је Кесеровић. За сорту Топ Тејст навео је да представља једну од најбољих за прераду, иако још постоје дилеме о њеној погодности за производњу ракије.
Додао је да произвођачи у овом региону најчешће подижу засаде на џанарици, али да је потребно постепено уводити савременије вегетативне подлоге које омогућавају гушће засаде и већу родност. Такође је упозорио на штете које су у посљедње двије године изазвали позни прољећни мразеви, те препоручио комбиновање рано и касноцвјетних сорти ради смањења ризика.
Шеф Одсјека за рурални развој у Одјељењу за пољопривреду, водопривреду и шумарство Брчко дистрикта Бранко Бркић је отварајући ову манифестацију подсјетио да Брчко има дугу воћарску традицију и истакао да локалне власти кроз правилнике обезбјеђују значајне подстицаје за произвођаче.
Подстицаји за производњу воћа крећу се од 600 до 800 марака по хектару, док су за подизање нових засада предвиђене знатно веће субвенције: за коштичаво воће 1.200 марака по хектару, јабучасто 2.500 марака, језграсто 1.500 марака, те бобичасто и јагодасто воће до 4.000 марака по хектару.
Бркић је навео да Одјељење обезбјеђује и противградну заштиту без обавеза за произвођаче, као и субвенционисање осигурања воћарске производње у износу од 70 одсто премије. Такође је најављено увођење додатних мјера подршке, укључујући и цертификовање органске производње.
У оквиру савјетовања, предсједник Воћног клуба Саво Лукић додијелио је признања најуспјешнијим произвођачима из Угљевика, Лопара, Челића, Градачца, Сребреника и Брчко дистрикта, као и најбољим младим воћарима, ученицима Пољопривредне и медицинске школе.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.