Ових дана почела је берба плодова бамије, која ће трајати све до првих мразева.
Шеф одјељења за пољопривреду, водопривреду и шумарство Зоран Гајић каже да су подстицаји за узгој бамије на подручју дистрикта већи од житарица и крећу се око 400 марака.
Према његовим ријечима, подстицају за бамију су сасвим прихватљиви и свима онима који се желе бавити овим је јако исплативо. Све произведене количине се могу лако пласирати.
Рачуна се да је ове године на подручју јужно од Брчког више од 200 дулума под бамијом, а центар њеног узгоја, не само на овом простору, већ и у цијелој Босни и Херцеговини, је Паланка.
Ова тропска биљка поријеклом је из Етиопије, а успијева у свим климатским условима у којима успијева и кукуруз, тако да брзо постаје популарна у кулинарству, али и у фармацеутској и козметичкој индустрији.
Један од произвођача бамије, пензионер Шевко Карамовић, каже да све више људи око Паланке почиње да увиђа да се од ове повртларске културе може пристојно живјети.
Џемал Ђонлић је узгој ове културе заједно са братом преузео од оца и каже да се из године у годину шири број повртлара који је окрећу узгоју овог тропског поврћа.
Он и супруга ових дана почели су прве бербе на својој плантажи. Кажу да ће плодова бамије из дана у дан бити све више, а берба ће трајати све до првих мразева. Интересантно је да бамија нема напасника, све до пред крај сезоне, па је веома лако узгојити је као органску културу.
Како сазнајемо, са једног дулума под бамијом може се зарадити између три и 3,5 хиљаде марака. Бамија се у Паланци веома ријетко продаје на килограм него нанизана на конац дужине један метар. На ниску стане између 220 и 250 плодова, цијена осушеног плода на једној ниски кошта од 3 до 3,5 марке.
Иако плод већине сорти бамије нарасте у виду махуне дугачке од 10 до 25 центиметара, ова, паланачка чим достигне дужину једног центиметра приспијева за брање, јер све веће отврдну и нису за јело. Узгајивачи кажу да су зато ове најтраженије и најскупље у понуди на пијацама Сарајава, Мостара и Тузле.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.