Виногради се данас могу пронаћи и у крајевима који немају дугу виноградарску традицију па је и производња вина посљедњих година постала све популарнија. Без обзира на географску позицију, винова лоза захтијева пажљиву и континуирану његу током цијеле године, а посебно у зимском периоду када улази у фазу мировања.
Иако виноград зими мирује, управо тада почињу важне припреме како би лоза спремна дочекала прољеће. Неопходно је заштитити је од ниских температура, повећане влаге и других неповољних зимских услова. Према ријечима Немање Бијелића, сомелијера и малог виноградара из села Трњаци код Брчког, касна јесен резервисана је за основне агротехничке мјере.
„У том периоду уклањамо крупне корове и примјењујемо органско ђубриво. У мањим виноградима користимо искључиво органску прихрану и минималну заштиту, углавном препарате на бази бакра, како бисмо елиминисали патогене који би током зиме могли остати на лози и касније представљати проблем у прољеће“, објашњава Бијелић.
Након зимског мировања, први корак ка новом вегетационом циклусу је резидба, која се планира када се температуре стабилно подигну изнад четири до пет степени Целзијуса.
„Тада можемо постепено почети са резидбом. Код нас на сјеверу то зависи од временских услова и ограниченог периода, док у јужнијим крајевима те активности могу трајати готово током цијеле године. Резидба се код нас симболично везује за Светог Трифуна, након чега, у складу с временом, почиње прољеће и буђење винове лозе“, каже Бијелић.
Виноградари у сјеверним крајевима Босне и Херцеговине суочени су с ограниченим избором сорти које могу поднијети ниске температуре и имати довољно времена за сазријевање прије раних мразева. Најчешће се узгајају универзалне сорте које су се показале отпорним – црне сорте попут мерлоа, каберне совињона и франковке, те бијеле попут шардонеа и совињона, које омогућавају добијање квалитетног грожђа и вина.
Док виноград зими мирује, активности у подруму су интензивније. Након бербе, вино се претаче, његује и редовно контролише, а чува се на температурама изнад нуле, идеално између седам и петнаест степени. Бијелић истиче да, због блажих зима и климатских промјена, чак и укопани подруми данас природно одржавају температуру од 13 до 15 степени, што је идеално за чување вина без потребе за додатним системима гријања или хлађења.
Иако Брчко дистрикт није традиционално виноградарско подручје, љубав према вину допринијела је развоју виноградарства и у овом дијелу Босне и Херцеговине. Брчко се све чешће појављује на винској мапи региона, а иницијативе за веће подстицаје и бољу препознатљивост малих виноградара могле би додатно оснажити локалну винску сцену и потврдити да квалитетно вино може настати и изван класичних виноградарских подручја.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.