Први април, осим што је познат као дан шале, у свијету се обиљежава и као Дан димњачара. Димњачари су древна професија, а сами димњачари увијек су се сматрали необичним и тајанственим људима, можда зато што им је лице било прекривено слојем чађи и подсјећало на маску. Вјерује се да су се професионални димњачари први пут појавили у Данској.
Димњачарство у Босни и Херцеговини је знатно напредовало у односу на давне године. Данас у Босни и Херцеговини имамо око 60 димњачара. Њихов радни дан започиње рано ујутро кад сви још спавају, каже Дајана Ђурић, димњачар из Брчког.
Према вјеровању ,димњачари су знак среће и богатства. Према неким тумачењима, у давним временима зачепљени је димњак значио несрећу, кућа би била хладна, а храна би остала сирова. Постоји и друга теорија која димњачареву срећу приписује раном устајању. Наиме, димњачари су некад рано ишли на посао, а каже се и да ”ко рано рани, двије среће граби”. Можда је и то разлог који је људе навео да димњачаре повезују са срећом. Димњачар је, иако ненаспаван, срећнији од оних који касно устају!
Постоји легенда која каже да је енглески краљ Георге једног дана јахао у поворци кад је изненада на пут истрчао пас који му је напао коња. Коњ се пропео и готово збацио краља, али је срећом једна особа обучена у прљаву и подерану одјећу ухватила узде и смирила животињу. Био је то димњачар.
Постоји још једно празновјерје у вези са димњачарима. Ако украдете длаку из димњачарске четке, наравно димњачару иза леђа, то ће вам такође донијети срећу. На примјер, срести димњачара на улици је срећа. Још боље, додирнути га и намазати чађом. У Великој Британији уобичајено је пољубити димњачара прије вјенчања. Можда вам се ова вјеровања чине смијешним. Међутим, нека истраживања показују да су људи склонији празновјерју све више, када су у ситуацији да све теже живе. Димњачари свој професионални празник славе 1. aприла, те се окупе заједно како би прославили СВЈЕТСКИ ДАН ДИМЊАЧАРА.
Свјетски дан димњачара у БиХ сваке године се обиљежава у другом граду, а овогодишњи датум димњачари БиХ обиљежавају у Добоју. Овим скуповима традиционално сваке године присуствују и димњачари из Словеније и Хрватске.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.