У организацији Српског просвјетног и културног друштво „Просвјета“ синоћ је, у оквиру „Видовданских дана културе“, уприличена промоција књиге „Српски језик између науке и политике“, аутора Милоша Ковачевића, професора српског језика, стилистике и опште лингвистике Филолошког факултета у Београду.
Ријеч је о књизи која потпуно освјетљава све аспекте граматичке и језичке структуре из српског филолошког програма односно о научној и стручној литератури коју је друштво наставника српског језика Републике Српске тражило као прву књигу у издању за наставу.
Дакле, књига је, првенствено, настала због наставника са циљем да се укаже на главне проблеме у спрском језику, а у њој је посебно направљен осврт на статус српског језика у Босни и Херцеговини.
Професор Ковачевић се, у свом излагању пред брчанском публиком, осврнуо на неколико сегмената у анализи структуре српског језика.
„Каже се да сваки народ има право да свој језик именује како хоће, али то не значи да сваки народ то именовање мора и треба да прихвати. Постоји велики број именовања који други народи не прихватају. На примјер, Срби словеначки језик називају словеначким, а Словенци словенским. Срби, у социолингвистичком смислу, кажу да језик мора да се подудара са називом самога народа јер је то случај код готово свих језика. Муслимани (Бошњаци) неће свој језик да зову бошњачки, него босански и, сасвим је у реду да га зову како год желе. Међутим, чудно је што желе да га и Срби тако зову. Ми зовемо њемачки језик њемачки и Нијемци се на то не љуте, а поставља се питање да ли нам заиста и могу наредити да га зовемо Дојч?“, изјавио је професор Ковачевић.
Констатујући да, код Срба, праве језичке политике скоро никада није ни било, професор Ковачевић је прецизирао да је била, или само политика па су политичари радили шта су хтјели, или је била само наука па нису могли да се ослоне на политичаре због чега су научне чињенице заправо представљале оно је што је научно релевантно, а што није дошло у саму школе гдје је политика одлучивала.
Иначе, професор Милош Ковачевић, који је предавао на више филозофских и филолошких факултета, објавио је преко 300 научних и стручних радова и 16 уџбеника српског језика за основну и средњу школу.
Промоција његове књиге у Брчком је наставак квалитетне сарадње са стручњацима из области српског језика у оквиру које је, прије неколико дана, организован и Округли сто под називом „Српски језик и књижевност“.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.