Никола Тесла, највећи научник и иноватор свих времена, чији су изуми промијенили начин живота на Земљи, посљедњих 10 година живота провео је у соби 3327 на 33. спрату хотела “Њујоркер”, јер знате да је све код њега морало да буде дјељиво са 3.
Дане је проводио крпећи једва крај са крајем, али од својих идеја и стварања није одустао до посљедњег дана. Умро је у неописивој биједи, донекле заборављен од свих – случајно или намјерно, дилема је која није деценијама разријешена.
Наиме, многи су хтјели његова дјела да припишу себи, а колико је било испред времена, говори чињеница да ни данас највећи стручњаци многе његове идеје не могу да разумију и примијене у пракси.
Како је скончао човјек који се промијенио ток човјечанства?
Према званичним документима, Тесла је преминуо у хотелском апартману 7. јануара 1943. у 22 часа и 30 минута од срчане тромбозе у 87. години живота.
И поред продаје патената у области наизмјеничних струја, Тесла одлази на онај свијету у дуговима.
“Никола Тесла је умро. Умро је сиромашан, али је био један од најкориснијих људи који су икада живјели. Оно што је створио велико је и, како вријеме пролази, постаје још веће” рекао је тадашњи градоначелник Њујорка Фиорело Лагвардија.
Ко је затекао беживотно Теслино тијело?
Управо је Сава Косановић, син најмлађе Николине сестре Марице, био тај који је пронашао тијело научника, а о томе је писао у својим успоменама:
“Када сам 7. јануара 1943. ушао у Теслину собу, с једним блиским пријатељем, Тесла је лежао мртав. Још мршавији и бљеђи мало згрчен, са залеђеним сажаљивим изразом, готово осмјехом на лицу. На великом округлом столу стајала је једна отворена метална кутија, каквих је много имао, са писмима и извученом сликом, посљедњом Теслином, у групи посетилаца 1942. Године”.
Недостојан, чак, и посљедњи испраћај
Вијест о смрти генија је одјекнула свијетом. Теслино тијело било је два дана изложено у познатој погребној сали на Медисон авенији. Људи су долазили да одају посљедњу почаст великом научнику, а у књигу жалости уписивали су се државни достојанственици, истакнуте јавне личности, пријатељи, познаници, али и обични људи који су му се дивили. Телеграми и изјаве саучешћа пристизали су из свих крајева свијета…
Посмртни обред је одржан 12. јануара у Цркви Светог Јована Богослова на Менхетну у Њујорку. Послије службе тијело је кремирано. Испраћају Теслиних посмртних остатака присуствовало је око 2000 људи, међу којима су биле и многе значајне личности и нобеловци. Сви водећи њујоршки листови имали су своје извјештаче. До јуче готово заборављена личност, преко ноћи је постао особа о којој прича и пише цијела планета.
Али, и на посљедњем испраћају човјека који је свима олакшао свакодневицу, осјетио се горак укус у устима.
“Епископ Дионисије из Манастира Св. Саве (поглавар СПЦ у САД) био је информисан о времену и мјесту сахране. Умјесто да дође лично и одржи опијело, послао је врло нерепрезентативног свештеника, необријаног и наизглед прљавог, кога је господин К. одмах отпустио. Претпоставља се да је епископ одбио да учествује због чињенице да је Теслино тијело требало да буде кремирано”, наводи Шарлота Мужар, дугогодишња секретарица дипломате и публицисте Саве Косановића, сина Теслине најмлађе сестре Марице, у званичном документу који је упутила Музеју Николе Тесле.
На сахрани је свирао његов пријатељ, виолиниста Златко Балоковић, тада један од највећих виртуоза на свијету у пратњи словеначког хора Слован, и то по Теслиној жељи, прво Шубертову композицију „Аве Марија”, а онда српску песму “Тамо далеко”.
Убрзо по Теслиној смрти ФБИ је затражио од Усељеничке службе одузимање све покојникове личне ствари и докумената, иако је Тесла био амерички држављанин. Касније је Министарство одбране контактирало ФБИ, а Теслина документа проглашена врхунском тајном. Сва Теслина лична имовина по налогу Едгара Хувера и предсједникових савјетника добила је етикету „веома повјерљиво” због природе Теслиних открића и патената.
Борба родбине за личну имовину
Теслина породица и југословенска амбасада су се борили са америчким званичницима за повратак докумената и личних ствари, због могућег значаја неког од његових истраживања. Коначно, његов сестрић Сава Косановић успијева да дође до дијела његових личних ствари и то је сада смјештено у Музеју Николе Тесле у Београду, преноси Курир.
Извор: Независне
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.