У Буквику, српском повратничком селу у Дистрикту,у суботу је свечано прослављена 130.годишњица од оснивања ове, једне од најстаријих школа на просторима сјевероисточне БиХ, а промовисан је и љетопис ове школе аутора Душана Ристића, публицисте и новинара из Брчког.
Свједочећи о буквичкој школи, Ристић је рекао да је школа подигнута 1883. године захваљујући иницијативи Српске православне цркве,помоћи аустроугарске властi и огромним напорима становника овог питомог подмајевичког села.
„У Буквику или Љубничи, како се то насеље тада звало, први учитељ био је неки свештеник, о коме немамо податке. Већ наредне школске 1884. године за учитеља долази двадесетчетворогодишњи Ђуро Шевељевић из Макарске, а сљедеће године у Буквику учитељује Патар Наранчић.У првој генерацији било је око 30-так ученика, али тачних података нема“ казује нам Ристић.
Како казују „књиге староставне“ школа није радила у периоду 1941-1945, током 2. свјетског рата и од 1992.до 2000. године. Школу су у септембру 1992, године запалили припадници муслиманско-хрватских јединица након напада и потпуног рушења овог села у коме је до рата живјело преко 2.700 становника, српске националности. Са школом су, у пламену мржње и неукости, изгорјели бројни документи.
Међу најсатаријим живим ученицима је и 85-годишњи Јово Ћирић, који је далеке 1937/38 школске године кренуо у први разред. Још се сјећа дисциплине коју су тражили учитељи Ђуро Затезало и Марија Кузмановић.
„Након завршетка наставе читавих петсто метара морали смо ићи у колони и тек на првој раскрсници према Витановићима смјели смо да изађемо из колоне. Сјећам се веома несташног ученика Адама Перковића управо из тих Витановића. Поред школе као и данас пролазио је пут Брчко – Тузла којим су трговци на коњским колима превозили суве шљиве. Адам би перорезом расјекао једну врећу, шљиве би почеле испадати а ђаци, гладни, прискочили би и тако смо јели то и друго воће“ присјећа се деда Јово својих ученичких дана.
На жалост, чика Јово је дочекао да 1992. године буде више од мјесец дана у логорима у Горњем Рахићу и Бијелој са још 160 комшија и рођака, након чега су у размјени прешли на српску страну.
Гордана Поштић, једна од најстаријих просвјетара, коју пар година дијели од пензије, наглашава да су услови у школи веома добри, али да нема ђака.
„ Највише смета тишина у школи, јер смо ми, који смо радили у овој школи прије овог несретног рата запамтили времена када је овдје наставу похађало преко 120 ученика, а данас од првог до петог разреда тек словом и бројем 11 ученика“ прича нам учитељица Поштић.
Свечаном обиљежавању јубилеја присуствовао је и предсједник Републике Српске Милорад Додик, који је након полагања вијенца на споменик страдалим Буквичанима,у пратњи предсједника брчанске Скупштине Ђорђа Којића, ученицима и особљу уручио пригодан поклон.
Он је,обраћајући се великом броју становника Буквика, гостију,те бивших и садашњих ученика и наставника, прозвао надлежне институције у Брчко дистрикту што не процесуирају починиоце ратних злочина почињиних над Србима у овом селу
„Ми ћемо и даље у складу са Дејтонским Уставом бити уз вас поштовани Буквичани. Само јаке и поштоване институције Републике Српске, гарант су достојанственог живота наших грађана,како у Републици Српској,тако и овдје у Дистрикту“ рекао је између осталог предсједник Додик, коме је домаћин прославе,Илија Јовичић,предсједник мјесне зајендице , уручио пригодан поклон.
Током отаџбинског рата из овог села погинула су 24 припадника ВРС,а 60 цивила српске националности убијено је у септембру 1992. године у нападу муслиманско-хрватских јединица. Њима у част подигнута је спомен црква .
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.