На нашу адресу стигло је писмо Синише Милића, шефа Одјељења за јавни регистра у вези са иступима појединих посланика око обавезе становника Брчко дистрикта БиХ да изаберу ентитетско држављанство. Писмо преносимо у цјелини:
“Јавна полемика има веома позитивну улогу демократском друштву, јер с једне стране омогућава презентовање политичких ставова различитих актера у политичком и уопште јавном животу, а с друге стране, грађанима пружа увид у те ставове како би могли формирати своје мишљење о одређеним друштвеним појавама и јавним личностима. Наравно, под условом да јавна полемика није сама себи циљ. Посматрајући јавни иступ уваженог посланика Енеса Пашалића о питању ентитетског држављанства у Брчко дистрикту, управо у том, позитивном свјетлу, а у намјери да се у једној демократској размјени мишљења проблем расвијетли са више страна, уважавајући при томе правну максиму “audiatur et altera pars” (да се чује и другачије мишљење), потребно је указати на (само) неколико, важних чињеница.
Као прво, питање уписа податка о ентитетском држављанству у личну карту грађана са пребивалиштем у дистрикту Брчко, никако не смије попримити функцију некаквог времеполова, кроз који ћемо се изнова враћати у прошлост, и постављати питања на која је одговор већ дат у Дејтонском споразуму,а касније и у Коначној арбитражној одлуци. Довољан је само један поглед у ретровизор па да се присјетимо да је Дејтонски споразум, као и сам Анекс 4 споразума, тј.Устав БиХ, утврдио да се БиХ састоји од два ентитета – Федерације БиХ и Републике Српске (члан 1.3, Састав БиХ). Веома је битно да је Коначна арбитражна одлука, која је донесена касније, јасно и недвосмислено потврдила двоентитетку структуру БиХ. Тако у параграфу 58. и 59. Образложења Коначне арбитражне одлуке за Брчко, стоји:
„ЗАКОНИТОСТ ПЛАНА О ДИСТРИКТУ
58. Трибунал сматра да су сви аспекти овог плана у складу са Уставом БиХ из Дејтона и не нарушавају његову примјену.
59. План о Дистрикту је у складу са уставним захтјевом да се БиХ састоји од два и не више од два ентитета. Види Устав, члан 1 (3). Пошто ће сва територија у оквиру БиХ и даље припадати једном од ентитета, или пак и једном и другом ентитету (принцип кондоминијума), БиХ ће и даље имати само два ентитета“.
Тако, дакле, каже Коначна арбитражна одлука за Брчко. Ни теоријски, а ни практично Дистрикт није уставни ентитет, а ни нешто екстериторијално. БиХ се, како послије Дејтона, тако и након Арбитраже, састоји (само и искључиво) од два ентитета,а сва територија у БиХ припада једном или другом ентитету, или пак и једном и другом (дистрикт Брчко).
Истина, Брчко дистрикт има иста она овлашћења која су на њега делегирали Федерација и Република Српска, у складу са Арбитражном одлуком. Ипак, то још ни изблиза није довољан аргумент да би се дистрикт прогласио трећим ентитетом и тиме, вјештачки, створио правни основ за сепаратно уређење питања држављанства. Поред територије, која у смислу Арбитражне одлуке, припада искључиво ентитетима (параграф 59), за такав правни квалитет, Брчко дистрикту недостаје и тзв.право партиципације у вршењу власти на савезном нивоу, тј.нивоу БиХ.
Та партиципација, позната и као „федерална партиципација“, је прерогатив искључиво везан за Федерацију БиХ и за Републику Српску и као такав предвиђен је у Уставу БиХ, као што то уставна теорија налаже и дефинише. Према принципу партиципације, ентитети и само ентитети учествују у вршењу надлежности са нивоа институција БиХ, тако што њихови представници улазе у састав тих институција или те надлежности врше преко својих органа. Брчко дистрикт, на основу властитог Статута и Закона о Савјету министара БиХ, има посматрачку столицу у Савјету министара, и то у форми Канцеларије координатора у Сарајеву.
Двоентотетско уређење БиХ, заједно са федералном партиципацијом, реализује се, у нашој политичкој реалности, управо преко изборног законодавства БиХ, и то на начин да се дистрикт укључује у изборне јединице ентитета, а грађани дистрикта право учешћа на таквим изборима стичу у зависности од тога које ентитетско држављанство посједују. У пророчанства се вјерује или не вјерује, док су Дејтонски споразум, и Арбитражна одлука, конкретни документи које ваља примјенити, у њиховом изворном облику,без обзира на субјективни однос према њима.Дуално држављанство, као такво, није никаква дејтонска новотарија. Ентитетско држављанство предвиђено је (опет) Уставом БиХ, у чијем члану 1.7. пише: „Постоји држављанаство БиХ, који регулише Парламентарна скупштина БиХ и држављанство сваког од ентитета, које регулишу ентитети под условом да:
а) Сви држављани ентитета су самим тим и држављани БиХ…..“
Дакле,Брчаци, потпадају под овај правни режим самим тим што су држављани БиХ.
Дуално држављанство је постојало и раније на овим просторима. Тако је у Закону о југословенском држављанству, чија је кодификација започела још 1946.године, утврђено да, осим јединственог југословенског федералног држављанства, постоји и , републичко држављанство, с тим што нико није могао бити држављанин једне од република а да истовремено није држављанин СФРЈ.
Дакле, правна конструкција на основу које се реализује изборно право грађана дистрикта Брчко, у потпуности је у складу са Уставом БиХ и Арбитражном одлуком,а поступање надлежних органа у Брчком у вези са издавањем личне карте, засновано је на прописима БиХ, што је потврдио и недавни надзор над законитошћу рада надлежног Одјељења Владе дистрикта, који је провело Министарство цивилних послова и комуникација у Савјету министара БиХ.
Међутим, уколико би у перспективи дошло до промјене Закона који предвиђа упис података о ентитетском држављанству у личну карту грађана Брчког, надлежни орган у Брчком поступио би у складу са новим законским рјешењем.
Да ли према важећем рјешењу, које предвиђа обавезу уписа податка о ентитетском држављанству у личну карту, постоји анимозитет или не, да ли је, пак, ријеч о већинском или расположењу мањег броја грађана, сасвим је друго питање које је ирелевантно са становишта примјене права и законитог рада надлежног Одјељења. Међутим,такво расположење могло би послужити као разлог за политичку јавност да иницира законодавца на нивоу Парламентарне скупштине БиХ како би евентуално приступио измјенама закона, наравно под условом да постоји квалификована политичка воља за такве промјене.
Дакле, питање уписа податка о ентитетком држављанству у личну карту грађана са пребивалиштем у дистрикту Брчко, никако не треба поистовјећивати са обавезом стицања ентитетског држављанства. Док је ово прво уређено законом на нивоу Парламентарне скупштине БиХ, који се (и) може мијењати у предвиђеној процедури, питања правне природе ентитета, као и правна основа за уређење ентитетског држављанства у БиХ, па тако и у Брчком, регулисана су Дејтонским споразумом и Коначном арбитражном одлуком. Да се не лажемо, те ствари су у апрехензији дистрикта Брчко и локалне политике таман колико и Марс, или неко друго небеско тијело.
Синиша Милић, члан ГО и ОО СНСД Брчко
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.