Жене чешће умиру од врућине него мушкарци: Наука открива неочекивани разлог

Жене чешће умиру током топлотних таласа него мушкарци, али разлог није оно што се на први поглед чини.

Према подацима о морталитету из 35 земаља током врелог љета 2022. године у Европи, једна студија је открила 56 одсто више смртних случајева повезаних са врућином међу женама него међу мушкарцима.

Ово љето још није прошло, а према подацима Института „Роберт Кох“, Њемачка је до средине јула забиљежила најсмртоноснију сезону врућина од 2016. године – са близу 9.800 смртних случајева повезаних са топлотом. И међу њима је више жена него мушкараца, преноси РТС.

Институт „Роберт Кох“ приписује већи број смртних случајева међу женама чињеници да жене чине већи удио у најстаријим старосним групама.

Да ли хормони чине топлотне таласе опаснијим за жене

Међутим, медији акценат стављају на хормонално тумачење – женска тијела једноставно нису опремљена за врућину – мање се зноје, имају више тјелесне масти, а прогестерон подиже базалну температуру тијела.

Научници који проучавају утицај топлоте на људски организам кажу да је то углавном нетачно.

„Све у свему, студије обично показују тек незнатно већу осјетљивост на топлоту код жена у поређењу са мушкарцима. То заправо није нарочито снажан показатељ“, каже Александра Шнајдер са института Хелмхолц у Минхену.

Мале разлике постоје – жене имају нижу стопу знојења, мању површину коже у односу на величину тијела и распоређеност масти која утиче на терморегулацију. Хормони такође играју улогу, али неравномјерно током живота.

Најугорженије старије жене са срчним обољењима

Шнајдер указује на једну специфичну групу: жене у постменопаузи, када кардиоваскуларни ризик расте. Старије жене са постојећим срчаним обољењима су, према њеним ријечима, вјероватно у највећем ризику од свих, преноси РТС.

Али чак ни у тим случајевима она не сматра да је биологија главни узрок већег броја смртних случајева током топлотног таласа.

„Животни услови и друштвено окружење у којем жене живе вјероватно представљају још већи ризик од самих разлика у хормонском статусу.“

Шта је са трудницама

Тоби Миндел, професор на Универзитету Брок у Канади, који проучава екстремна окружења за људски организам, каже да је тај утицај биологије „преувеличан“.

Фактори који највише одређују како се особа носи са топлотним таласом, према Минделу, јесу старост, величина тијела, кондиција и уобичајена физичка активност, а не биолошки пол.

Знојење је један од примјера. Иако се жене мање зноје, то их не чини рањивијим јер оне то надокнађују на други начин.

„Оне шаљу проток крви у кожу, односно покрећу вазодилатацију, много боље него мушкарци“, објашњава Миндел, што значи да се њихови крвни судови шире ефикасније, преносећи топлоту на површину одакле може да испари.

Трудноћа, за коју многи претпостављају да мора бити опасна, још је један пример.

„Како жена напредује кроз трудноћу, њено тијело заправо постаје боље у подношењу топлоте“, каже Миндел.

Са напредовањем трудноће тијело све боље подноси топлоту

Он повлачи јасну границу између физиологије и околности: постоје добри разлози да труднице не обављају тежак физички рад на отвореном током екстремних врућина. Али њихова тијела нису разлог за то.

Ако разлика није физиолошка, одакле онда потиче

Лори Парсонс, истраживач са колеџа Ројал Халовеј Универзитета у Лондону, проучава како се топлотни стрес креће кроз глобалну економију – у грађевинарству, фабрикама од‌јеће, пољопривреди, транспорту и уличној продаји.

У свим овим областима, како наводи, жене проводе 30 до 50 одсто више свог радног времена изнад прага топлотног стреса него мушкарци. У грађевинарству, када се пореде мушкарци и жене који обављају исти посао, та цифра расте на око 50 одсто.

У земљама попут Индије, Бангладеша или Камбоџе, жене чине огроман део физичке радне снаге на грађевини. Оне обично раде најтеже, базичне послове: мијешају малтер, носе тешке џакове цемента и преносе цигле на глави по најгорем сунцу.

Топлотни стрес код жена мање видљив него код мушкараца

Разлози су, према његовим ријечима, структурне природе. Жене често носе више од‌јеће за исти посао. Мушкарци су сигурнији у себе када траже паузе. Тамо гд‌је је рад мушкараца видно напоран, он се препознаје као ризик од топлоте и награђује се одмором. Са друге стране, рад жена је уједначенији, мање очигледно исцрпљујући и за њега нема таквог олакшања.

Парсонс то пореди са разликом између авионске несреће и изложености азбесту – једно је изненадна, видљива катастрофа, а друго је спора, стална штетност коју је лако превид‌јети.

„Топлотни стрес код мушкараца обично је тај уочљивији ризик, гд‌је имате релативно видљиве моменте физичког напора којима се може управљати“, каже он.

„Топлотни стрес код жена је стално присутан, али много мање видљив, јер нема те исте очигледне врхунце током радног дана.“

А када се смјена заврши, додаје он, мушкарци се одмарају, док жене кувају, чисте и брину о д‌јеци.

Врућина такође смањује зараду. Парсонс наводи да су радници под топлотним стресом око 30 одсто мање продуктивни у сектору производње од‌јеће, што је, како каже, најлакше квантификовати.

На формалним пословима, радници то надокнађују дужим радним временом током најтоплијег дијела дана, што подстиче оно што он назива „зачараним кругом“ погоршања здравља и пада продуктивности. Самозапослени немају такву заштиту. За њих топлотни стрес једноставно значи мањи приход, што се временом одражава на цијелу породицу.

За Парсонса је полазна претпоставка погрешна. „Топлотни стрес није атмосферско стање“, закључује он. „То је друштвено стање које се дешава у одређеним атмосферским околностима.“

Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na USLOVI KORIŠTENJA.