RNU "Radio Brčko" Brčko distrikt BiH
Region

На Балкану ове године забиљежено 11 физичких напада на новинаре

Земље које не буду поштовале основна људска права и медијске слободе не могу бити предводници у европским интеграцијама, један је од закључака “Медија дана”, који је одржан у Скопљу у организацији Европске комисије, а који су објављени јуче.

У извјештају је упозорено да је само ове године у земљама западног Балкана забиљежено 11 физичких напада на новинаре, те да је у том подручју дошло до озбиљног назатка у овој области.

Јоханес Хан, европски комесар за проширење, позвао је власти да подрже конкретне реформе, које укључују владавину права и борбу против корупције, те да обезбиједе функционисање правосуђа, без чега, како је нагласио, медијске слободе не могу постојати. И Харлем Дезир, представник Организације за европску безбједност и сарадњу, је на скупу рекао да су медијске слободе темељни европски принцип.

Један од закључака са скупа је позив да професионално новинарство буде третирано као јавно добро, те су позвали на хитну акцију да то буде обезбијеђено на простору западног Балкана. Иначе, једна од дискусија у оквиру ове теме је била препорука да професионално новинарство буде третирано као јавно добро на исти начин како је то сада кад су у питању одбрана, социјална и здравствена заштита и друге области, које се у друштву третирају као јавно добро и за чије се успостављање и одржавање издвајају средства из пореза и доприноса које плаћају грађани. У тим дебатама је истакнуто да је у данашњем свијету нападнут сам појам објективне истине и да је за његову одбрану потребно уложити значајне државне ресурсе, али уз напомену да одбрана истине не значи сузбијање или спречавање слободе изражавања и мишљења.

Како би новинарство на западном Балкану постало јавно добро, у закључцима су европске институције позване да иступе из традиционалних зона конфора и почну размишљати о свјежим мјерама, како би дошла подршка за независне и економски одрживе медије у региону. Један од изазова професионалном новинарству је, како истичу, опасност коју доносе медијске организације које нуде поларизирајуће садржаје, лажне и сумњиве вијести, а које су, уз то, често и пристрасне.

“И онлајн и традиционални медији служе страначким политичким или економским интересима не остављајући простор за садржај који би био у јавном интересу. Истраживачко новинарство највише трпи, као и могућност грађана да добију тачну информацију и мишљења која одражавају све стране”, наведено је у документу.

У закључцима Европске комисије и учесника форума такође је наведено да би јавни емитери могли служити као снажан механизам учвршћивања демократије на западном Балкану.

“Међутим, јавне емитере и даље третирају као јавно предузеће, а то је најчешће зато што превладавају политичко мијешање и контрола, преко финансијске зависности и политички мотивисаног именовања или уклањања с функција радника на емитерима”, наведено је у документу.

БиХ није једина земља у којој су забиљежени напади на новинаре, укључујући покушај убиства Владимира Ковачевића, новинара БН телевизије из Бијељине. Синиша Вукелић, предсједник Клуба новинара Бањалука, рекао је да то удружење тражи да напад на новинаре буде третиран као напад на службено лице, а позвао је власти да што прије пронађу починиоце и организатора напада на Ковачевића.

Сања Шкулетић-Малагић, савјетница министарке за људска права и избјеглице БиХ, је за Фену истакла да пријетње и напади нису једини проблеми на које су новинари указали током израде извјештаја Савјета министара БиХ о стању медија, већ да су то и проблеми економске природе, као и нејасне власничке структуре медија и непостојање синдикалних организација.

Маријана Цамовић, предсједница Синдиката медија Црне Горе, рекла је да је од септембра 2017. до јуна 2018. године забиљежено девет напада на црногорске новинаре, међу којима су покушај убиства и паљење возила, а да држава није показала спремност да ријеши те случајеве.

Тамара Филиповић, представница Независног удружења новинара Србије, наводи да је у Србији примјетан пад броја физичких напада на новинаре, али да расте број случајева притисака.

Насер Селмани, представник Удружења новинара Македоније, наводи да је у посљедњих пет година забиљежено 59 напада на новинаре, а у 2018. години тај број износи шест. Изразио је дубоку забринутост због политике некажњивости напада на новинаре, јер полиција и тужилаштва не раде свој посао како би требали.

Извор: www.nezavisne.com

Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na USLOVI KORIŠTENJA.

Related posts

До четвртог марта номинације за предузетнице године

Radio Brčko

Za deset godina Balkan napustilo tri miliona ljudi

Radio Brčko

Merkel i Makron organiziraju zajedničku konferenciju o Balkanu

Radio Brčko