Приноси и квалитет пшенице у Србији, како је оцијењено након неколико дана од почетка жетве, су неуједначени и зависе од њиве до њиве, али су испод очекиваних, рекли су србијански пољопривредници и стручњаци.
Предсједник Независног удружења пољопривредника Србије Јовица Јакшић изјавио је да принос зависи од сорте пшенице и примијењених агротехничких мјера, али да има и њива где је примијењена иста агротехника, а род се разликује.
“Доста су шаренолики и проноси и квалитет пшенице, али су испод очекиваних, а заједничко им је да ће се по садашњим цијенама од 19 до 22 динара тешко покрити трошкови производње”, рекао је Јакшић.
Додао је да се трошкови производње тешко могу покрити чак иако је принос максималан од осам тона по хектару.
“Ако је просјечна цијена 20 динара по килограму за осам тона се може добити 160.000 динара, а трошкови производње су се кретали од 170 до више од 180.000 динара по хектару, зависно од мјера које су примијењене”, рекао је Јакшић.
Истакао је да би пољопривредницима много значило да Републичка дирекција за робне резерве откупи што већу количину пшенице по 30 динара по килограму како би се помогло произвођачима да смање губитке.
Стручњак за стрна жита Мирослав Малешевић рекао је да је разочаран приносом пшенице кога је смањио топлотни удар, крајем јуна и болести, а да је и квалитет под знаком питања.
“Приноси су од 4,5 до осам тона по хектару и крећу се око просјека. У Србији су највећи приноси до 10-11 тона по хектару и не достижу никад максималних 16 по хектару као у неким европским земљама”, рекао је Малешевић.
Додао је да је и хектолитарска маса зрна ове године слабија и да ће је до 50 одсто површина имати испод оптималне. Протеини у зрну су, како је рекао, на први поглед задовољавајући, али ће се право стање знати послије њихове анализе и анализе глутена.
Пшеница је, како је рекао Малешевић, ове године била захваћена разним болестима, па ће она која је обољела од фузаријума који развија токсин опасан по здравље стоке и људи морати да се одваја и разним методама чисти, а касније помијеша са здравом.
У Србији је прошле године пшеницом засијано рекордних 725.000 хектара што је далеко више од 600.000 хектара, колико се сије посљедњих неколико година.
Извор: БХРТ
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.