Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик је рекао да нико не зна колико има миграната у БиХ, те оцијено да сама чињеница да Европа нуди озбиљан новац да ти мигранти остану, представља неку врсту аларма за Републику Српску.
“То је за нас нека врста аларма. Ми у Републици Српској смо рекли – у реду, нико их неће дирати, али их нећемо овдје ни угошћавати и смјештати у центре”, рекао је Додик за ТВ “Пинк”.
Према његовим ријечима, за сада је званичан податак о 4.000 миграната, али колико их је тачно у БиХ нико не зна.
Он је оцијенио да је граница БиХ порозна и да је досадашња власт у Сарајеву игнорисали чињеницу што мигранти пролазе, те да се сада виде лоши ефекти такве, неодговорне политике.
Додик је нагласио да се види да ту постоје неке друге тенденције, које нису само хуманитарног карактера, него и питање гдје се стационирају.
Он је навео да су мигранти претежно смјештени у Федерацији БиХ, у области Бихаћа, гдје су починили много насиља и пљачки, па је и локално становништво веома узнемирено и тражи помоћ.
Говорећи о нападу на двије џамије на Новом Зеланду и повезивању нападача са Србима, Додик је оцијенио да је ријеч о политизацији и да то раде српске комшије из региона.
Он је додао да БиХ има једног потпуно неодговорног амбасадора, муслимана, у Аустралији, који покрива Нови Зеланд, који је “потрчао” да објасни оно што су неки видјели – имена ликова из српске историје исписана на оружју нападача.
“Онда нам кажу да ми треба заједно са њима да живимо, а они не пропуштају прилику да оклевећу Србе и поставе их у негативан контексту, у жељи да се према Србима предузимају што негативније посљедице”, рекао је Додик.
Говорећи о БиХ, Додик је навео да није било нимало лако зауставити преношење надлежности са Републике Српске на БиХ, те оцијенио да данашња БиХ није она дејтонска, него “никаква Босна”, у коју више нико не вјерује.
“БиХ је бачена у неку орбиту за коју Европљани вјерују да је припремају за ЕУ, а већина људи не вјерује у Босну. Не вјерују ни сами странци”, рекао је Додик.
Када је ријеч о изградњи моста на Сави који ће бити веза са Хрватском, Додик је рекао да се напокон кренуло са процедурама, након што је је хрватска страна дуго опстурисала пројекат јер је калкулисала, сматрајући да инфраструктирни објекат треба да прави ЕУ, гдје јој је граница.
“Они /Хрватска/ су избјегавали да дају свој дио новца, који није у суштини велики”, рекао је Додик, напомињући да је Српска направила ауто-пут од Бањалуке до Градишке и дошла до Саве.
Он је напоменуо да је преко Бањалука најкраћи пут од Мађарске, преко Хрватске до Сплита, те навео да је план Српске повезаност примарно са ауто-путем за Београд, а потом и да се “спусти” ауто-путем према Купресу, а одатле је најближи средњи Јадран.
Када је ријеч о мосту на Дрини, код Братунца, Додик је рекао да до сада БиХ није била способна због опструкције да ријеши формална питања у вези са изградњом приступни пут, јер је начин живота у Сарајеву – опструкција, али да је сада то питање ријешено и треба неколико мјесеци да се то направи.
“Ако било шта дође из Републике Српске да се ради, рачунајте на ту опструкцију. Ту не треба имати никакве илузије… БиХ је подијељена по много чему. Данас у Сарајеву нема 150.000 Срба који су истјерани, али нема ни Бошњака у оном обиму који је био у Српској, то је резултат рата”, рекао је Додик, те оцијенио да у Српској постоји плебисцитарна подршка Републици Српској.
Говорећи о туристичком потенцијалу Српске, Додик је нагласио да је лоцирано неколико туристичких центара, међу којма Андрићград, Јахорина, Требиње, а потенцијале имају и Зворник, Бијељина и Бањалука.
Он је рекао да Јахорина привлачи велики број људи не само зими, него и љети и има шта да понуди, док је у Вишеграду, којем је пријетио одлив становништва, уз помоћ режисера Емира Кустурице направљен Андирћград, који је прошле године регистровао 400.000 посјетилаца.
“Вјерујем, да није било Андрићграда, Вишеград би изгубио знатан број свог становништва. Андрићград је утицао не само да се остане, него да се народ почео и враћати”, каже Додик.
Извор: СРНА
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.