У вријеме пандемије коронавируса дошло је до експанзије броја корисника јавних кухиња како у граду на Неретви тако и у БиХ, а доби су од 7 до 77 година и обухваћају и академски образоване грађане.
Секретар Црвеног крста Града Мостара Ален Кајтаз каже да су потребе за храном грађана много веће него су то стварне могућности јавних кухиња Црвенога крста у Мостару.
“Тренутно се скрбимо за 393 корисника јавних кухиња на подручју Мостара с тим што имамо четрдесет њих којима додјељујемо прехрамбене артикле у пакетима”, казао је у разговору за Фену Ален Кајтаз.
Он напомиње како је повећан број људи који су раније добијали прехрамбене пакете сваких пола године и да су сада њихове потребе за њима сваки мјесец.
Нема правила када је ријеч о старосној доби корисника
Кајтаз каже како више нема правила када је ријеч ни о старосној доби корисника јавних кухиња.
“Више не постоје правила која је то популација. Ако смо раније имали старије особе с више дјеце или дјецом ометеном у развију, данас имамо и академско образованих људи, односно свих старосних доби, од 7 до 77 година”, каже Кајтаз.
Хвалити се, каже он, тиме да кухиња ради више него што је било ранијих година је незахвално рећи али “гдје престаје логика ту почиње БиХ”.
У стању социјалне потребе 10 одсто становиштва БиХ
Сматра да проблем сиромаштва у БиХ није актуалан само задње двије године епидемије, него он траје одавно.
“Мислим да је у стању социјалне потребе око 10 одсто грађана БиХ и да је то велики број, а који нажалост не може да оствари помоћ ни преко хуманитарних организација нити преко државног сустава”, мишљења је секретар Црвеног крста Мостар.
Подсјећа како је ова пандемија смањила сам прилив средстава из иностранства одакле је стизало много помоћи људима у стању социјалне потребе те указује на раст цијена у односу на услове становништва.
“Нема више ни донатора који су раније долазили у нашу земљу јер су границе у једном моменту биле затворене, али и ово ненормално ‘дивљање цијена’, првенствено уља, брашна, шећера, које су у нашој култури исхране основне намирнице, довело је до тога да је сваким даном све већи број социјално угрожених не само у граду Мостару него на подручју цијеле БиХ”, подвлачи Кајтаз.
Он је мишљења да би се требала формирати јединствена база података грађана у стању социјална потребе за сваки град, општину или кантон како би се на најбољи начин помогло све социјално угрожене категорије суграђана и имало увид у стварно стање.
Кајтазу је нејасно да држава допусти, како каже, “да цијене иду у небо” и пита се зашто не успостави своје марже.
Нејасно му је, ни зашто се јавне кухиње не могу ослободити плаћања ПДВ-а и додатних трошкова.
Како Кајтаз наводи, пуно је трошкова које се односе на јавне кухиње, а међу њима су одржавање простора, набавке машина и посуђа, израда, односно процедуре око захтјева издавања санитарних књижица па и саме накнаде радницима који раде у кухињама те набавка свих прехрамбених артикала које формирају, на крају крајева, један оброк.
Народ поносан и тешко се одлучује да тражи помоћ
“Наш је народ поносан и неће нитко тражити помоћ ако му баш не треба стварно”, каже Анте Раич, један од волонтера у Домпесу, Кући круха и духа у Мостару, којој је једна од активности и Пучка кухиња која ради на принципу доставе хране на кућни праг онима који не могу доћи до њих сами, а који су под ингеренцијом града Мостара.
По његовим ријечима, тренутно имају око 17 адреса којима се доставља храна сваки дан те двадесетак корисника, чији се број мијења, којима се достављају пакетићи с прехрамбеним артиклима (уље, брашно, детерџент).
Додаје како је тај број отприлике константан јер има пуно болесних и старих који умиру па их замијене нови корисници.
Њима се, како каже Анте, сваки радни дан однесе нешто кухано, а викендом имају лунцх пакет у чијој дистрибуцији судјелује око петнаестак сталних волонтера постуланата Фрањевачкога самостана.
“Већином је ријеч о старијим особама и неке од њих нису ни толико у стању потребе колико су жељни разговора јер немају никога да се брине о њима. Тешко се крећу и потребно им је донијети дрва, угријати собу,очистити, скухати …”, објашњава Анте Раич.
Извор: www.nezavisne.com
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.