Ћорић је у подкасту Срне рекао да нови модел представља значајан искорак у раду ИРБ-а, која први пут директно пласира стамбене кредите грађанима.
– Ово је нова прилика за грађане Републике Српске да добију стамбене кредите по најповољнијим условима на тржишту и са најдужим роковима отплате – навео је Ћорић.
Према његовим ријечима, крајњи циљ је да што већи број породица у Републици Српској ријеши стамбено питање.
Он је појаснио да су кредити намијењени куповини прве стамбене јединице, те да није могуће рефинансирање раније подигнутих кредита.
Ћорић је нагласио да ће и код ових кредита важити исти критеријуми кредитне способности као и у комерцијалним банкама.
“Услови су једнаки условима као код комерцијалних банака. Нисмо направили кредитну линију да може свако да аплицира и добије кредит. Свака породица мора бити кредитно способна да би могла да носи ту рату и отплаћује кредит”, истакао је Ћорић.
Он је навео да је старосна граница за младе брачне парове подигнута са 30 на 35 година, чиме су услови усклађени са политикама Владе Републике Српске, која ову категорију подржава субвенционисаном каматном стопом.
Ћорић је додао да нису изостављени ни старији брачни парови, али под другачијим условима добијања кредита.
Према његовим ријечима, максималан износ стамбеног кредита повећан је са 170.000 на 200.000 КМ, док је лимит за доградњу и адаптацију стамбених јединица повећан са 75.000 на 100.000 КМ.
Ћорић је нагласио да су и највише каматне стопе које нуди ИРБ повољније од оних које се тренутно могу добити код комерцијалних банака, те истакао да су све каматне стопе фиксне.
Он је рекао да је за ову намјену на годишњем нивоу обезбијеђено 60 милиона КМ.
Говорећи о процедури одобравања кредита, Ћорић је навео да је један од циљева новог система убрзање обраде захтјева и већа транспарентност.
“Желимо да корисник у сваком тренутку зна гдје је његова документација, да ли је на одобравању, када ће бити одобрена и када ће средства бити исплаћена”, поручио је Ћорић.
Он очекује да ће највеће интересовање грађана бити исказано управо током овог мјесеца, с обзиром на то да се о новим кредитним политикама говори већ дуже вријеме и да су многи чекали њихов почетак.
Ћорић је најавио да ће након увођења директних стамбених кредита ова институција развијати нове моделе финансијске подршке привреди, предузетништву и пољопривреди с циљем обезбјеђивања повољнијих извора финансирања.
Он је поновио да ИРБ мијења досадашњи модел пословања и постепено преузима послове који су до сада били карактеристични за банкарски сектор.
– Не мислимо стати само на овоме. Мислимо даље ширити све оно што се односи на становништво, али и на пољопривреду и предузетништво – рекао је Ћорић.
Он је навео да ИРБ види значајан простор за подршку пољопривредницима и предузетницима, који су, како је оцијенио, данас изложени високим трошковима задуживања.
– Видимо да се ти људи јако скупо задужују и тражимо рјешења са Владом Републике Српске да им понудимо најповољније услове на тржишту капитала – истакао је Ћорић.
Према његовим ријечима, циљ је да се пољопривредним произвођачима и људима који покрећу сопствени бизнис омогући приступ јефтинијем капиталу, што би повећало њихову продуктивност и пословну ефикасност.
– Већина тих људи ради за камате. Зато је важно обезбиједити што повољнији новац како би могли да остваре већу зараду и одрживије пословање – навео је Ћорић.
Говорећи о организационим промјенама у ИРБ-у, он је истакао да је већ завршена нова систематизација радних мјеста и да ће запослени добити веће надлежности и нове компетенције.
Према његовим ријечима, циљ је успостављање система рада који ће по функционалности бити сличан моделу који примјењују комерцијалне банке.
Ћорић је нагласио да ће прелазак на директно кредитирање представљати додатно оптерећење за ИРБ, али да располаже кадровским потенцијалом који може одговорити новим задацима.
– Сматрам да имамо довољно квалитетних кадрова који могу да носе те процесе, а остали ће у кратком року бити обучени да одговоре свим изазовима који су пред нама – рекао је Ћорић.
Извор: РТРС
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.