Један од највећих хуманитараца данашњице Француз Арно Гујон синоћ је гостујући у Брчком говорио о свом четрнаестогодишњем свједочењу о страдању српског народа на Косову и Метохији .
Гујон,кога ће дјеца по косовским енклавама памтити као великог принца, током 14 година свога хуманитарног рада допремио је преко 40 конвоја хуманитарне помоћи и реализовао бројне друге пројекте који су помогли опстанку Срба на Косову.
Гујон је сва своја искуства као хуманитарца на Косову описао у својој књизи “Сви моји путеви воде ка Србији”.
Ова необична књига узбудљива је исповијест младог Француза који сведочи о драми српског народа на Kосову и Метохији. Аутор описује Србију онакву какву је види странац који је сопствену судбину повезао са судбином Срба тако што се, из љубави према овој земљи, са супругом Иваном и кћеркама настанио у Београду. Сви моји путеви воде ка Србији – истовремено је и морални став Арноа Гујона, дирљив исказ вјере у хумане вриједности и доброту, свједочанство о устрајној и неодустајној ријешености да се у вријеме великих искушења буде на страни невиних страдалника.
Четрнаест година доносећи сваковрсну хуманитарну помоћ српским енклавама на Kосмету, Арно Гујон је увидио патњу недужних људи чија је можда највећа кривица то што припадају народу који је крајем XX века прокажен у медијима западног свијета. Његов ангажман, проистекао из традиције аутентичног француско-српског пријатељства, риједак је примјер солидарности и саосјећања с људима који пате. Арно Гујон поручује да је дужност данашњег човјека да се ововременом варварству супротстави снагом оних идеала и братства међу народима којима се одликовала дојучерашња Европа.
Говорећи о тренутној ситуацији на Косову, Арно Гујон је на трибини у Брчком рекао да таксе од 100 одсто нису само удар на српску економију, већ и удар на опстанак Срба на Kосову и Метохији.
Гујон је напоменуо да многи људи на Kосмету зависи од хуманитарне помоћи.
“Преко 2.000 људи сваког дана преживљава захваљујући једном оброку који добијају од народних кухиња”, казао је Гујон.
Истичући да се приштинске власти не задовољавају, како каже, тиме да малтретирају Србе на KиМ, већ сада малтретирају и све оне који им помажу.
Гујон наводи да је ових дана планирано да хуманитарна организација “Солидарност за Косово“ купи у централној Србији два апарата за болнички центар у Грачаници – ултразвучни апарат и комору за развијање рентген филмова, у вриједности од 30.000 евра. Та помоћ је већ требала бити реализована, али с обзиром на таксе које су уведене, то им је онемогућено, тако да сада траже начин да то купе на Косову.
Осим Гујона, брчанској публици на трибини одржаној на Економском факултету у Брчком синоћ су се представили и предсједник Образовно-истраживачког друштва “Михајло Пупин” из Београда Александра Нинковић Ташић и аутор емисије “Агапе” Александар Гајшек. Александра Нинковић Ташић је причала о историји српског народа, никад испричане приче о нашим великанима Михајлу Пупину, Николи Тесли и Милутину Миланковићу. Александар Гајшек који у својој емисији „Агапе“ доноси једну антологију српских умова данашњице и тиме нас позива да увидимо да имамо кога да слиједимо, синоћ је говорио о свом великом пријатељу академику Владети Јеротићу, коме је јуче у Српској академији наука одржана комеморација.
Трибину у Брчком организовало је Српско просвјетно и културно друштво “Просвјета” у сарадњи са “Kонзервативним клубом” из Брчког.
Предсједник СПKД “Просвјета” Брчко Драган Томић истиче да је повод за позив била инспирација хуманитарним радом француског хуманисте Арна Гујона.
“Арно Гујон је велики хуманиста и пријатељ Срба, а ми смо искористили прилику да га упознамо и омогућимо да и наши суграђани добију прилику да га виде и чују све о његовом хуманитарном раду”, рекао је Томић.
Гостовање француског хуманисте Арна Гујона је на неки начин и подршка хуманитарној акцији “Од срца срцима” за помоћ дјеци са Kосова и Метохије коју је 15. октобра покренуло Српско просветно културно друштва “Просвјета” Брчко и која траје још десетак дана односно до 15 децембра ове године.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.