Виноградарска сезона 2026. године на подручју сјевероисточне Босне донијела је просјечан род грожђа, али се, упркос неповољним временским приликама, очекују квалитетна вина. Касни прољећни мразеви и дуготрајна љетна суша смањили су приносе у појединим виноградима, док истовремено европски и свјетски трендови показују све мању потрошњу вина, што пред виноградаре и винаре поставља додатне изазове.
Винар и сомелијер из Брчког Немања Бијелић истиче да су мајски мразеви на појединим локалитетима причинили значајну штету, уништивши и значајну количину рода. Након тога услиједила је суша која је током августа трајала око 40 дана без падавина, што је додатно оптеретило винову лозу.
„Можемо рећи да смо имали просјечан род, али очекујемо добра вина. Винова лоза је жилава биљка која је хиљадама година преживљавала различите временске изазове. И ове године успјела је да се избори са неповољним условима, а оно што смо убрали даје нам разлога да очекујемо квалитетну бербу“, каже Бијелић.
Берба на подручју сјеверних виногорја углавном је завршена. Бијела вина прошла су ферментацију, док су црвена још у том процесу, који се приближава крају. Према Бијелићевим ријечима, грожђе је задржало повољан однос шећера и киселина, што представља добру основу за квалитет будућих вина.
Ипак, посљедице суше и мразева одразиле су се на количину добијеног вина. У појединим виноградима рандман, односно количина вина добијена прерадом грожђа, мањи је за 25 до 30 одсто. Док се од приближно два килограма грожђа уобичајено очекује око литар вина, ове године на појединим локалитетима добија се између 700 и 800 милилитара.
Бијелић сматра да би вина из овогодишње бербе могла остати запамћена по квалитету, а поједини винари вјероватно ће дио производње сачувати за дуже одлежавање.
„Вина из 2026. године могла би бити запамћена као квалитетна, а неки винари ће вјероватно оставити одређене количине као својеврсне резерве, вина са потписом, која ће чувати у подрумима наредних година“, наводи Бијелић.
Међутим, док се произвођачи суочавају с временским изазовима, додатну забринутост изазива смањење потрошње вина. Према подацима које наводи Бијелић, у Европи и свијету примјетан је тренд пада конзумације, а у појединим процјенама говори се о смањењу од 25 до 30 одсто.
Разлике у навикама потрошача видљиве су и у потрошњи по становнику. Док се у Португалу годишње конзумира око 67 до 70 литара вина по становнику, у Француској око 42 литра, а у Италији приближно 40 литара, у Њемачкој је та количина око 26 литара. У Босни и Херцеговини, према подацима које износи Бијелић, годишња потрошња износи свега 5,4 до шест литара по становнику, што је знатно испод европског просјека, који процјењује на око 28 литара.
„Виноградари и винари данас морају радити на квалитету, а наш задатак као сомелијера јесте да едукујемо становништво и развијамо културу познавања вина. Код нас су и даље много заступљенији ракија и пиво, док култура вина није довољно развијена. Важно је да људи упознају различите сорте, науче препознати квалитет и одговорно уживају у вину“, истиче Бијелић.
Иако овогодишња берба на подручју сјевероисточне Босне обећава квалитетна вина, будућност ове дјелатности неће зависити само од временских прилика и приноса већ и од способности произвођача да одговоре на промјене на тржишту.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.