Опет су одбојкашице и одбојкаши освојили двоструку круну (национално првенство и КУП БиХ) и стекли право наступа у ЦЕВ-такмичењима али, Брчко још увијек није на списку европских градова који су подигли храм одбојци? (Скоро да је постало правило у развијеном свијету, па и у градовима који имају много мањи буџет од дистрикћанског: када нека екипа у једном спорту донесе толико националних титула и државну заставу проноса толико пута на европској сцени, људи јој саграде дворану у којој ће достојанственије да се игра и ужива у чаролији игре).
Градска дворана (или Дом одбојке, ако при томе нисмо себични у односу на остале, такође врло успјешне екипе у другим гранама спорта), код нас је још само мисаона именица, мада брчанска одбојка биљежи 70 година од оснивања. Да је одбојка у Брчком то већ давно заслужила на то нас подсјете спортски радници са свих европских меридијана који последњих неколико година у град долазе да одиграју утакмицу или челенџ-купа, или ЦЕВ КУПа, или Лиге шампиона:… Макаби, Ајаццио, Залау, Понта дел Града, Галатасарај, Сагрес Нојсател, Запорожје, Кокола, Зират Банкаси, Сент Клод Парис, Цалцит, Војводина, Омичка, Хапоел Кфар Саба, Кецкемет, АЕК Олимпијакос, Ципар, Вилсбибург, Вини Монтескијаво, Стод волеј Стејнкјер, Динамо Казањ… Пази, „Динамо“ из Казања, актуелни првак Русије и прије пар година ПРВАК СВИЈЕТА, прије пар мјесеци игра против Брчанки у сали средње школе у којој једва да функционишу двије свлачионице? У сали у којој може да сједи 800 посјетилаца. (А на тој утакмици било је преко 300 гледалаца који су дошли из осталих градова БиХ и сусједних земаља; да је било бољих техничких услова било би и директног ТВ-преноса… итд).
Одбојкашице „Бимал Јединства“ и одбојкаши „Младости“ су и ове године оставили срце на паркету, додуше, паркету у сали Гимназије који је већ начет од минулих година али освојене пехаре клубови немају гдје да оставе: немају службених просторија! Привремено рјешење за 3 водећа одбојкашка клуба је у отвору испод трибина. Та привременост већ подуго траје. Већина горепоменутих европских екипа-клубова су постали институције у својим земљама, имају своје дворане, свој идентитет и спортски и културни, буџете у којима све мање учествује друштвена заједница, а све више маркетинг и тржишни услови…
Понекад се упитам: желимо ли ми уопште да имамо самосталне клубове-институције на путу ка врхунском спорту или ћемо и даље развијати навику да пружамо на кашчицу? Па и за дијете, које се пита на кашчицу, дође вријеме да одрасте – хоће залогај! Понекад посумњам: знамо ли ми уопште испратити добре вијести и добар резултат НАШИХ спортиста? (На финалној утакмици плеј оффа за првака БиХ, у којој брчански тим осваја титулу по четврти пут, част спашава један једини ЧИМБЕНИК ИЗ ВЛАДЕ?! (Нека ми опрости што му име не спомињем јер у овој причи су важнија четири имена „Бимал Јединство“, „Младост“, „Јединство“ и „ГРАДСКА ДВОРАНА“). Можда неко мисли да је довољно издвојити нешто новца локалном клубу па да тај клуб постане „Макаби“, „Галатасарај“ или „Динамо“? У почетку су и ти великани добијали нешто помоћи у новцу па им је одмах, након шпиц-резултата изграђена дворана… Сада имају готово све: европски и свјетски углед, своју дворану, доносе новац и себи и друштвеној заједници. Научили су да пецају! (Има то везе са библијском мудрошћу да је боље гладног научити да пеца него му дати рибу да поједе?) Пошто привреда не функционише, добри спортски клубови су постали својеврсне фабрике кроз које пролазе млади људи, учећи се животу. Не само,дакле, игри већ и дипломатији. Зар нису амбасадори овог град,ове земље? Они, заправо, овај град чине градом! Остали људи су се изгубили. А можда ово и није град? Можда због тога и не може имати градску дворану? Можда ће постати град када се у њега врате људи? А кад се врате: поменутим именима клубова дописаћемо још и „Галеб“ и „Темпо“… и још неке у оснивању одбојкашке клубове те имена оних који знају колико спорт значи у животу града и државе… Принцезе су ту, принчеви су ту, а и круне су ту….Само дворца нема?
Kadrovi na fotografijama Stjepana Bogutovca, Marka Draganića i moje malenkosti su snimljeni na finalnim utakmicama plej offa za prvaka BiH.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.