Парастос за 69 српских цивила из Буквика и околних села који су на кућном прагу убијени 14. септембра 1992. године од стране припадника ХВО и ткз. Армије БиХ, служен је данас у капели на гробљу у брчанском насељу Српска Варош, као и у спомен-капели у Буквику.
Парастосу су присуствовали чланови породица погинулих и несталих, мјештани Буквика, представници борачких удружења и локалне власти, као и представници Трећег пјешадијског пуука Републике Српске.
Предсједник Мјесне заједнице Буквик Илија Јовичић рекао је да се данас навршава 34 године од страдања мјештана Буквичке регије и нагласио да су жртве страдале на својим кућним праговима.
„Страдали су на својој земљи, у својој мјесној заједници, нису никога угрозили, нису ишли ни на једну другу територију осим Буквичке територије“, рекао је Јовичић.
Он је навео да се породице и мјештани више од три деценије боре да за злочине почињене током протеклог рата одговарају сви који су за њих одговорни, без обзира на националност.
„Највише нас боли што за људе који су били на својим праговима, бранили своје куће и страдали, нажалост, нико није одговарао“, рекао је Јовичић, додајући да је било појединачних пресуда за поједине случајеве, али да сматра да оне нису сразмјерне броју жртава.
Јовичић је указао и на демографске посљедице ратних дешавања. Према његовим ријечима, на подручју Буквичке регије 1991. године живјело је више од 2.300 становника.
„Данас на овој територији нема више од 130 људи“, рекао је Јовичић.
Мјештанин Буквика Слободан Мијатовић, који је био у окружењу у вријеме напада, рекао је да су 14. септембра 1992. године, како је навео, удружене муслиманске и хрватске снаге напале села Буквичке регије.
„За два дана побијено је негдје око 60 људи, а око 2.500 мјештана Буквика протјерано је у логоре – Гoрњи Рахић, Тузлу, Босанску Бијелу и друга мјеста“, рекао је Мијатовић.
Он је навео и да је током тих дешавања уништено око 530 домаћинстава.
„По мени, то је учињени класични локални геноцид – становништво је протјерано, убијано, опљачкано, имовина је паљена и за све то до сада немамо никакву личну одговорност“, рекао је Мијатовић.
„Све што је затечено у кући – покретно и непокретно – све је побијено“, рекао је он.
Говорећи о судском епилогу, Мијатовић је навео да постоји пресуда за командну одговорност Менсура Ђакића у чијој је зони одговорности, како је рекао, страдало око 25 мјештана Буквика, као и пресуда за злостављање у Горњем Рахићу.
„Жалосно је, испада да смо ми сами себе побили, сами себе опљачкали. За нас нема закона, нема правде. По мени, требало би да судови реално поступају за све – и за српску и за хрватску и муслиманску страну“, рекао је Мијатовић.
Он је додао да вријеме додатно отежава утврђивање истине.
„То и даље тапка у мјесту. Жртве умиру, свједоци умиру“, рекао је Мијатовић.
Присуствујући парастосу градоначелник Брчко дистрикта, Синиша Милић је рекао да је ријеч о једном од најтежих ратних злочина почињених на овом подручју.
„Нажалост, није ово једини примјер догађаја из протеклог рата гдје су Срби жртве, а да све то скупа није добило судски епилог“, рекао је Милић, нагласивши потребу утврђивања чињеница и процесуирања одговорних.
„ Нама преостаје да се увијек сјећајемо оних који су дали своје животе за Републику Српску, да инсистирамо на томе да правда стигне починиоце и наредбодавце овога злочина, али и да на овакав начин покажемо и љубав према Републици Српској, према нашој отаџбини коју не могу поништити неодговорне изјаве из Сарајева, већ управо наш одговор на језик мржње треба да буде окупљане и што јача и што већа љубав према Републици Српској“, поручио је Милић.
Након парастоса положени су вијенци и запаљене свијеће у Спомен – капели у Буквику , поред имена страдалих Буквичана.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.