Brčko

Протојереј ставрофор Драган Ћирковић: Васкрсење Господа Исуса Христа је темељ вјере православне

Православни вјерници данас славе највећи хришћански празник – Васкрс. Дан када је Исус Христос васкрсао и побиједио смрт. Вјерује се да је својим васкрсењем људима отворио пут у вјечни живот, због чега се Васкрс сматра празником над празницима. На данашњи дан, православни вјерници поздравњају се ријечима „Христос васкрсе! – Ваистину васкрсе!“.

О Васкрсу, вјери, посту, традицији , те симболици васкршњих шарених јаја, разговарали смо са архијерејским намјесником брчанским, протојерејем ставрофором Драганом Ћирковићем.

О значају највећег хришћанског празника – Васкрса.

Свијетло васкрсење Господа Исуса Христа јесте темељ вјере православне. Као што каже Свети Апостол Павле, “да Господ Исус Христос није васкрсао, узалуд би било и вјеровање, надање и проповиједање наше”. Све оно што је предсказано у Староме завјету обистинило се кроз Господа Исуса Христа у Новом завјету. Ми знамо да је пад првих људи, наших прародитеља Адама и Еве довео до тога да је човјек истјеран из рајског насеља, тамо гдје уопште није знао за зло. Падом наших прародитеља пала је и читава људска природа. И онда смо те консенквенце које смо до доласка Господа Исуса Христа сносили. Дакле морао је сам Господ Бог да се обуче у човјека и да дође на земљу да поживи као човјек, да поживи са људима, да би по својој божанској природи, страдањем својим, ослободио човјека од робовања, гријеха, смрти и ђавола.   Христос је обећао да ће свим људима овог свијета дати живот вјечни, јер он је сам то рекао, а те ријечи се понављају из недеље  недељу јер је свака недеља је Мали Васкрс. “Онај који вјерује у мене и када умре, живјеће”, рекао је Исус  Христос. Јер Господ Бог није бог мртвих, него живих.

 Господ Исус Христос страдао је за људски род, за наше гријехе. Колико су људи истински свјесни тих историјских догађаја о којима нас црква као православне хришћане учи, колико су истински свјесни жртве Господа Исуса Христа и сврхе његовог страдања? 

У тим првим вијековима, када је Господ Исус Христос живио међу људима, хришћани су били прогоњени од тадашње власти, јер кроз историју знамо да су сви римски императори, па и Јевреји, гонили све сљедбенике Господа Исуса Христа. Исус је чинио само добра дјела и та дјела нису сва ни записана, али и оно што је записано нико никада није побио. Нерон и сви други императори гонили су хришћане само зато што су сљедбеници Господа Исуса Христа. У тим првим вијековима  људи нису спознали за шта је Исус страдао, међу првима јеврејски народ, а Господ Исус Христос је из лозе Давидове, дакле из јеврејеске лозе. Јеврејима је било прописано да ће им доћи месија, спаситељ и избавитељ свијета и они њега нису препознали као свога и они и данас дан не признају да је Хрисос спаситељ свијета. Дакле, сами Јевреји који су били најприснији, они нису прихватили Христа, а и нису ни тадашњи владари. Међутим, Христос је рекао да ће на камену сазидати цркву своји и врата паклена је неће надвладати. Тако је и било, црква и данас дан постоји. Да бисмо ми били свјесни послије двије хиљаде година, зашто је Христос морао да буде разапет на крсту, да страда, морамо да знамо да је свака та капљица крви која је проливена на Голготи испирала све гријехе овога свијета. Тим страдањем Господа Исуса Христа обновљен је савез са човјека са Богом. Задобијена вјечна радост. Отворен је пут који је Христос утабао за све нас људе овога свијета ка вјечном животу и радости. Да бисмо ми саучествовали са Христом у његовим  страдањима, црква нам је дала дисциплину и послушност према Богу кроз свету тајну поста. У тим данима поста треба да се сјећамо свега онога што је Бог проживио за нас, да је пострадао на Голготи, јер је пост мала жртва наспрам оне коју је Христос поднио за све нас.

Како правилно постити физички и духовно?

То је питање индивидуалне природе. Ми знамо да је пост установљен у рају. Бог је рекао једите од свих плодова, само овај један плод немојте дирати то је дрво познања добра и зла и то је била нека врста поста. Пост је благословио и сам Господ Исус Христос. Рекосмо да је он постио прије поласка у спасоносну мисију, па је дато у нашој цркви да се заиста кроз ту нашу врлину дисциплине и послушности према Богу вјежбамо да постанемо бољи људи. Истина је да данас многи посте, рецимо, само да би смршали или из неких других разлога. Али шта је пост? Пост је уздржавање тијела од мрсних јела, а душе од грешних дјела. Е, то је потпуни пост. Ако ми сада постимо, а имамо овамо погрешне мисли или се према некоме опходимо као нечовјек, то није потпуни пост. Потпуни пост  је када се човјек усредсреди потпуно и психички и физички и духовно. Такође, онај који пости нема право да напада онога који не пости. Зашто? Бог му је дао слободну вољу, бира сам за себе, али такође, тај који не пости нема право да осуђује или напада онога који пости. Тако да нам је остављено на слободу нашег избора. Многи људи не знају, мисле да “ако ја постим сада, не једем ту мрсну храну и не пијем силовита пића, ја сам постио пред Богом и имам право да се причестим”. Али, да би се човјек сјединио са Христом кроз свету тајну причешћа, он треба заиста да чисти и душу и тијело своје, а кроз свету тајну покајања треба да скине сва своја грешна дјела.

Патријарх српски Павле је често у својим васкршњим посланицама подсјећао на то да “милиони духовно осиромашених и морално опустошених људи, занесени сјајем пролазних ствари, живе у овом свијету као у хладном гробу”. Свједоци смо да је то тачно. Како у вријеме духовне, моралне и материјалне кризе, пробудити људима вјеру у Христа?

Ако је, а јесте, васкрсење темељ вјере наше, онда треба да знамо да се читаво Јеванђеље прожима ријечима Господа Исуса Христа када је неком чинио добра “нека ти буде по вјери твојој, вјера  твоја спаси те”. И сви којима је Исус чинио добро излијечени су зато што су имали вјеру. У овом времену, када заиста постоји та једна морална осцилација, а она ће све више и више бити присутна  и у нашем српском православном роду, а посебно у читавом свијету, да би човјек сам себе опоменуо, мора да иде на мјесто молитве, у дом Господњи. Треба да се запитамо, колико нас овдје у Брчком, на простору читаве наше епархије Зворничко-тузланске, Републике Срспке и Србије, па и дијаспоре, колико нас иде у храм? Наши храмови су испуњени на Божић, на Васкрс, на храмовну славу, а остали данима веома ријетко. Када би тај исти народ долазио из недеље у недељу, нама би богомоље биле мале. Али народ не долази своме храму. Народ не прича са својим духовником. “Неће сваки који ми говори Господе, Господе ући у царство небеско, него онај који чини што је оцу моме мило”, каже Христос. Нама је Господ дао поредак, установио Десет Божијих заповијести којима треба да се водимо и имамо девет црквених заповијести, а све оне уједнињују се у двије заповијести. Њих, када би се човјек придржавао, не би био морално посрнут, него би био прави  носилац лика Господњег у себи – а то су: Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом својом душом, и снагом својом и свом мишљу и Љуби ближњега своја као самог себе. Наш ближњи није само Србин православни, него сваки човјек.

Сви се радујемо шареним васкршњим јајима. Дјеца посебно. Међутим, не знају сви њихову симболику.

Васкршња јаја буде радост управо код најмлађих. Данас се васкршња јаја шарају у разним бојама. Стицајем животних околности то јаје је постало симбол самога васкрсења Господа Исуса Христа, јер  Марији Магдалени, која је отишла у Рим да објелодани да је Господ Исус Христ устао из мртвих, тамошњи цар рекао “да је он васкрсао из мртвих ова јаја не би била бијела, била би црвена”. И та јаја  су истог тренутка постала црвена. Та црвена боја предтавља сваку капљицу крви Исусове проливене за нас, а црвена боја је и боја радости, јер се ми радујемо зато што нас Исус Христос приводи себи.

Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja klinite na USLOVI KORIŠTENJA.

Povezani članci

Back to top button
error: Sadržaj zaštićen od neovlašćenog preuzimanja!