Трговска гора не смије бити одлагалиште нуклеарног отпада

Округлом столу о теми “Трговска гора: актуелно стање сеизмичких активности” присуствују сеизмолози, посланици, министри, начелници општина са сјевера БиХ, експерти и представници невладиних организација.

Начелник Одјељења за опсерваторску сеизмологију Сектора за сеизмологију Републичког хидрометереолошког завода Сњежана Цвијић Амулић рекла је да је разорни земљотрес, који је 29. децембра погодио Петрињу, дао потпуно нову слику о сеизмичности региона.

Амулићева је навела да земљотрес од 29. децембра прошле године потпуно мијења слику, тако да максимално очекивани интензитет земљотреса више неће бити осам, већ девет степени по Меркалијевој скали

– С обзиром на то да су бањалучка и петрињска сеизмогена зона јако близу локације предвиђене за одлагање радиоактивног и нуклеарног отпада, оне су једне од сеизмички најризичнијих на простору и Хрватске, а и БиХ јер је бањалучка зона генерисала најјачи земљотрес у прошлости – рекла је Амулићева прије одржавања округлог стола.

Говорећи о петрињској сеизмогеној зони, Амулићева је рекла да је удаљена неких 40 километара од Трговске горе, а Бањалука око 70 километара.

– Сама локација одлагалишта и све што се дешава у близини до 100 километара у полупречнику ове двије епицентралне зоне је и те како сеизмички ризично подручје – нагласила је Амулићева.

Дугогодишњи професор на више универзитета и стручњак за хидротехнику Мунир Јахић истакао је да се мора одустати од изградње одлагалишта на Трговској гори јер то не може бити ни просторно, ни комуникационо погодна локација.

– Замислите да је у тренутку земљотреса у Петрињи камион превозио радионуклеарни отпад – шта би се онда догодило? – упитао је Јахић, те истакао да локација за одлагање таквог отпада не може бити удаљена 70 или 80 километара од епицентра земљотреса јачине пет степени по Рихтеру.

Када је ријеч о пројектима овог типа, Јахић је рекао да се прво мора питати струка, затим економија, па право, а на крају политика, што се у случају успостављања радиоактивног и нуклераног отпада на Трговској гори не примјењује, оцијенивши да је овдје политика на првом мјесту.

Министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Кошарац изразио је сумњу да ће Хрватска одустати од ове локације за одлагање радиактивног и нуклеарног отпада.

– Не желим никога да обесхрабрим, ово је отворено питање БиХ са Хрватском. Желим да будем реалан. Мислим да је потребна потпуна мобилност свих, треба нам врло јасан став научне и стручне јавности, наших експерата да бисмо се супротставили настојању Хрватске да на локацији Черкезовац изгради одлагалиште – истакао је Кошарац.

Земљотреси на локалитету Петриње, који су нанијели штету и Костајници и Козарској Дубици, сматра Кошарац, говоре да такво одлагалиште не може бити успостављено на Трговској гори, јер може директно да утиче на животну средину и здравље сваког човјека у тој регији.

– За нас је примарно чувати животну средину и здравље сваког човјека у Републици Српској и ФБиХ – нагласио је Кошарац.

Он је навео да се, на основу порука које стижу из Хрватске, сви у БиХ морају уозбиљити, бити врло интегрисани око проблема Трговске горе.

– Радује ме допринос експерата, да на темељу стручне експертизе будемо врло конкретни – рекао је Кошарац и подсјетио да је разговарао у Бриселу на који начин се може поступити по Експо конвенцији.

Кошарац је поновио да се претходни Савјет министара није изјаснио по питању заштите животне средине и здравља људи на том локалитету, а ријеч је о 250.000 грађана из 13 општина у Републици Српској и ФБиХ.

– Тадашњи напори су били искључиво ентитетски и били су омаловажени од Хрватске јер то није био став заједничких институција БиХ – поновио је Кошарац, те додао да се претходних мјесеци овом проблему приступило на квалитетнији начин у БиХ.

Кошарац је подсјетио да је српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик предложио, а Предсједништво донијело закључак да се обавезују све институције да, у складу са својим надлежностима, дају свој пуни капацитет о питању Трговске горе.

Кошарац је упутио апел Министарству иностраних послова у Савјету министара да омогући експертском тиму БиХ да уђе на територију Хрватске како би анализирао земљиште и добије све што је неопходно како би могао да поступи по Експо конвенцији.

Саша Магазиновић, предсједник Организације “Зелени клуб”, која је организовала округли сто и окупља посланике из парламената свих новоа власти у БиХ, рекао је да је број земљотреса у широј регији Трговске горе, у зависности од података, само неколико дана пред Нову годину био између 143 и 265, у зависности од извора података.

Он је навео да сви треба да буду одговорнији према друштву да би се БиХ на одговарајући начин поставила спрам овог питања и спријечила одлагање овог отпада у дворишту БиХ.

Извор: РТРС

Фото: Пресс