Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ Брчко организовало је, у оквиру обиљежавања Дана матерњег језика, предавање под називом „Путеви и странпутице српског књижевног језика“, које је одржано у Библиотеци овог друштва.
О актуелној и значајној теми говорили су истакнути стручњаци из области језика и књижевности – проф. др Милош Ковачевић и проф. др Михајло Шћепановић, осврнувши се на развој, изазове и савремене токове српског књижевног језика.
Професор Ковачевић истакао је да само мјесто одржавања предавања има симболику, наглашавајући да је Брчко „спона“, те да се данас статус српског језика углавном везује за двије средине, Србију и Републику Српску, док је у региону често сведен на мањински језик.
Говорећи о положају језика, Ковачевић је поручио да политичари не би смјели одређивати његов статус без консултација са лингвистима и филолозима, те да је неопходно системско рјешење и измјена законских оквира како би се заштитио национални и идентитетски критеријум језика и писма. Посебно је указао на значај усклађеног дјеловања стручних савјета за језик у Србији и Републици Српској.
Дотакао се и питања употребе родно осјетљивог језика, наводећи да је Уставни суд Србије ставио ван снаге Закон о родној равноправности, те да је тиме то питање у правном смислу затворено у тој држави.
Када је ријеч о улози друштва у очувању језика, професор је нагласио да велику одговорност сносе медији и политички актери, посебно кроз однос према ћирилици, истичући да се брига о језику мора потврђивати конкретним дјеловањем, а не само декларативним изјавама.
Професор Михајло Шћепановић истакао је да је српски језик утемељен на источнохерцеговачком, штокавском говорном типу, те да је кроз концепт српско-хрватског језичког заједништва, које је деценијама функционисало на релацији Нови Сад–Загреб, дошло до терминолошких и идентитетских нејасноћа.
Говорећи о савременом тренутку, Шћепановић је нагласио да статус српског језика зависи прије свега од његових говорника и њихове спремности да чувају језички и национални идентитет, поручивши да се одговорност за садашње стање мора тражити унутар самог народа и његових елита.
Прије предавања додијељене су и награде ученицима основних и средњих школа у три категорије за најљепши рукопис на ћирилици. У категорији основних школа – млађи узраст најљепши рукопис имала је Марта Ракановић, у категорији старији ученици основних школа најљепши је био рукопис Невене Шиљеговић док је код средњошколаца побједу, са најљепшим ћириличним рукописом, однијела ученица из Источне Илиџе, Андреа Голубовић.
Предавање је окупило бројне грађане, просвјетне раднике и студенте, а закључено је поруком да је очување језика питање културе, идентитета и заједничке одговорности цијелог друштва.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.