Иван тридесет година живи са особом за коју је мислио да му је отац, и онда открива да му је отац Србин, човек из народа против кога се борио. Он тај лом емотивно није издржао. Савладале су га све те немани, црнила и зло. Ипак успио је да оде као човјек а не као Србин или Хрват.
Владан Милић, који игра сина Ивана – ратног војног инвалида каже да је то изузетна, вишеслојна, људски узбудљива улога која бива разорена, растављена на ситне комаде када истина почиње да излази из свих пора.
“Иван је осакаћен као инвалид, али његова унутрашња осакаћеност је тежа. Сматрам да ко год је отишао у тај рат 90-их, никада се није стварно вратио”, каже Милић.
Веома захтијевна улога. Постоје ли посебни разлози због којих сте је прихватили?
Постоје два разлога зашто сам прихватио ову улогу: један је личне природе а други је професионални. Видјели сте и сами да вишеслојност лика кога играм и све оно што га окружујепредставља велики професионални изазов. Када сам први пут прочитао текст који је и глумачки веома захтеван, нисам ни момента размишљао јер такву прилику ретко добијају млађи глумци. Наравно ја сам ту понуду оберучке прихватио. То су професионални разлози, а они приватни што сам као мали све то искусио преко свога оца који је био на ратишту. То је за мене једно негативно искуство, али је за комад веома позитивно јер сам из тог искуства извлачио многе ствари – значи то своје искуство градио сам у лик Ивана и у томе сам уживао. Али позориште је тим, и сви ми се ослањамо једни на друге и уживамо у овој представи.
Колико вам је то ваше сјећање и ратне трауме помогло да уђете у лик који играте и који сте беспријекорно донијели на сцени?
Ја се сећам тих трауматичних ситуација. Једно време то сам био потиснуо у себи, али када сам добио овај комад на читање, сећања су се вратила, и то ми је помогло . Покушао сам да се сјетим што више ствари из тог периода што ми је много помогло да потпуно разумем вишеслојност Ивановог лика. Надам се да сам успио у томе. А да је период рата на мене, који сам тада био дете, оставио трауме – јесте. Када читате овај текст или када га играте, није могуће остати равнодушан. У почетку је било ужасно, јер после проба мислите на те ствари, вероватно то остане урезано у вашој души и срцу заувек.
Коју је поруку кроз овај комад хтио да пошаље Матишић?
Ово је универзална порука за све нас. Радња се дешава у једној хрватској породици, али то се могло десити и у било којој другој породици – значи ми смо прво људи а тек онда припадници својих националности.
Отуда наглашено Иваново трагање за идентитетом?
Иван је пре свега емотивно и људски узбудљива особа – узбудљив лик за читање и рад. Ту сам тражио неку паралелу са мојим искуством из рата. Трудио сам се да одиграм и емотивно и покажем карактер Ивана и са људске стране.Изузетно је тешко савладати све те емотивне ствари које се догађају Ивану. Њему се дешава много тога а све је повезано са његовим трагањем за идентитетом. Он тридесет година живи са једном особом за коју је мислио да му је отац, и онда открива да му је отац Србин, човек из народа против кога се борио. Он тај лом емотивно није издржао. Савладале су га све те немани, црнила и зло. Ипак успио је да оде као човјек а не као Србин или Хрват.
Иван је подвојен – у једном моменту тешко му је што није Хрват а у другом моменту што није Србин?
Драго ми је да сте то запазили. У том лудилу и салати емоција он се просто издиже као човек. Зато му је криво што сви око њега нису у првом реду људи, па тек онда Срби или Хрвати.
Матешић је феноменално написао текст и до краја се играо са свим ликовима и са свим глупостима које су нам се догађале тих деведесетих. Наш посао је био да тај текст представимо публици на начин како смо га доживели, а надам се да публика није изашла равнодушна.
Ни једног момента нисте на сцени заборавили да сте инвалид. Да ли је тешко играти улоге које изискују и физички напор?
Поред свега што се требало савладати када је у питању лик Ивана, постојала је и једна техничка ствар јер је он инвалид, одузете ноге су му ноге. Није било лако увежбати тај технички моменат. Али када имате вољу и када газите свом снагом са пуно зноја успе се. Важно је имати вољу да то урадите најбоље могуће..Нисам само ја био тај који је на пробама оставио много зноја, енергију је унео цели тим, што је најважније.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.