Државна агенција за истраге и заштиту (СИПА) поднијела је Тужилаштву БиХ девет пријава због кривичних дјела почињених током Општих избора одржаних у октобру 2018. године на подручју Брчког, сазнаје Балканска истраживачка мрежа Босне и Херцеговине (БИРН БиХ).
Истражиоци СИПА-е су за три везане истраге (“Избори 2018. – Брчко 1”, “Избори 2018. – Брчко 2” и “Избори 2018. – Брчко 3”) доставили Државном тужилаштву девет кривичних пријава због кривичних дјела “превара при гласању” и “изборна превара”, односно спровођења поступка такозваног “фиктивног гласања”.
“Именовани од стране Изборне комисије Брчко Дистрикта БиХ, проводили су поступак такозваног ‘фиктивног’ гласања, на начин да су у бирачком списку, на мјестима предвиђеним за потпис гласача, вршили потписивање у име гласача који су се налазили на наведеним бирачким списковима али нису искористили своје активно бирачко право, након чега су задуживали гласачке листиће за све нивое власти и исте попуњавали, односно гласали умјесто другог, те у коначници кривотворили резултате избора на бирачким мјестима за која су били овлаштени”, стоји у кривичним пријавама.
Александра Пандуревић, бивша посланица у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ и чланица Главног одбора Српске демократске странке (СДС), рекла је да је њена странка пријавила нерегуларности током избора у Брчком.
“У Брчком је Савез независних социјалдемократа (СНСД) то радио, а СДС је пријавио изборне нерегуларности”, казала је Пандуревић.
Из Градског одбора СНСД-а у Брчком нису хтјели потврдити да ли су особе из пријаве њихови чланови, а БИРН БиХ није могао независно потврдити ову информацију.
Према службеним резултатима Централне изборне комисије (ЦИК), у Брчком је током октобарских избора 2018. године гласало укупно 63.771 особа, од тога 26.452 под опцијом “Република Српска”. У Брчком гласачи имају могућност да се опредијеле за коју ентитетску опцију желе гласати за више нивое власти. Највећи број гласова за Предсједништво БиХ и предсједника Републике Српске добили су кандидати СНСД-а.
Фантомски глас “Американаца”
СИПА је утврдила, како стоји у пријавама достављеним Тужилаштву БиХ, да је фиктивним гласањем у Брчком свој глас, иако 7. октобра 2018. нису били у БиХ, дало више бирача. Тако је, према подацима из истраге, свједок Т.С. потврдио да је његова кћерка Б.Т., иако већ двије године живи у Сједињеним Америчким Државама (САД), а исто толико није долазила у БиХ, 7. октобра “гласала” у Брчком.
Исто је рекао и други свједок, који је инспекторима СИПА-е потврдио да су његови синови и кћерка на дан Општих избора били у иностранству, а пријављени су да су гласали.
СИПА је истрагом у Брчком утврдила и један случај да је умрла особа “гласала” на Општим изборима. Провјерама је утврђено да је Д.М., рођен 1943. године, умро прије дана одржавања избора, а и поред тога пријављен је као активни учесник на изборима.
Измјена воље бирача једно је од најтежих кривичних дјела у нашој земљи, за које су казне преблаге, а највећу одговорност сноси ЦИК, сматра Вехид Шехић, предсједник Стратешког одбора Коалиције невладиних организација “Под лупом”.
“ЦИК јесте кажњавао бирачке одборе, али су те казне минорне. За таква кривична дјела присталица сам да буду казне затвора. ЦИК, као и друге институције укључене у изборни процес, мора јаче реаговати. Треба драстично повећати новчане казне, јер казна од 200 марака не може постићи ни индивидуалну превенцију, а да не говорим о колективној”, казао је Шехић.
Портпарол ЦИК-а Максида Пирић сматра да институција у којој ради има одговорност само за “провођење изборног поступка”, док су за изборне преваре задужени истражни органи.
“Посматрачи на биралиштима раде свој посао. Треба да буду све вријеме на свом бирачком мјесту. На прошлим изборима имали смо више од 50.000 посматрача, а само двојица, да буду константно на бирачком мјесту, могу спријечити све малверзације. Процедуре бројања су прописане законом, а све остале незаконитости ствар су истражних органа, а не ЦИК-а БиХ”, рекла је Пирић за БИРН БиХ.
Њено мишљење не дијели Александра Пандуревић, која тврди да је ЦИК дужан поступати по службеној дужности када има индиција да се дешава кривично дјело.
“Довољно је отворити бирачке кутије и пребројати у ЦИК-у. Они су то знали у јако много случајева и били су дужни поступити по службеној дужности ако има индиција да се негдје дешава кривично дјело. Довољно је да отворе и поново преброје гласове, и све би им било јасно”, казала је Пандуревић.
Према Изборном закону БиХ, ЦИК је, осим одговорности за провођење изборног процеса, задужен и за измјене неправилности у систему какав тренутно имамо током сваких избора, истакао је Шехић.
“Наравно да је одговорност на ЦИК-у ако не предузима радње према онима који крше Изборни закон БиХ. Они, као и друге институције укључене у изборни процес, морају рјешавати ове проблеме. ЦИК мора предлагати измјене Изборног закона, којем очито нешто фали, јер управо је ЦИК одговоран за спровођење изборног процеса”, сматра Шехић.
Обесмишљен изборни процес
Изборне крађе, у мјери у којој су присутне у БиХ, обесмишљавају читав бирачки процес, сматра Александра Пандуревић, која је недавно саслушана у СИПА-и као свједокиња у још једном предмету, који се тиче избора у Зворнику.
“Никада ниједан кандидат мимо Зворника не може проћи, јер се покаже послије да ти кандидати освоје све своје гласове у Зворнику и потпуно промијене изборну вољу грађана. Ту се лако може установити криминал, јер они на неким бирачким мјестима дописују преференције. Исто је и у Добоју – идентичан сценарио као Зворник. То вам је већ, уз Брчко, 30 посто бирачког тијела у Републици Српској. Кад на такав начин промијените вољу бирача, у потпуности су обесмишљени резултати избора. Бесмислено је излазити на изборе када већ 30 посто гласова имате испројектовано”, рекла је Пандуревић.
Према пажљивој анализи бирачких мјеста, од 88 њих, на више од 60 се врше крађе гласова, тврди Пандуревић.
“На оним мјестима гдје се то не дешава, сасвим другачији је тренд гласања. Тамо гдје се изброје гласови по закону, напримјер гдје је урбано бирачко тијело, имате пет бирачких мјеста. На три мјеста локални кандидати имају 100 посто гласова листе, а онда видите два на којима добију по 20 посто гласова листе. Немогуће је да су тако различити трендови у једној згради, у два улаза”, казала је Пандуревић.
Након избора одржаних у октобру прошле године, медији у БиХ су објавили причу Сребреничанина Абида Дудића, који је рекао да је прије избора утврдио да је пријављен да гласа из Србије.
“Неко је искористио и пријавио ме у Зворнику Малом. Уочи избора ја сам изгубио возачку дозволу у Зворнику, у Каракају, и могуће је да су искористили то па ме пријавили. Не могу да гласам овдје, гдје сам провео 64 године. Нема ме на списку, провјерио сам”, казао је Дудић за Радио Слободна Европа.
Пандуревић је признала да “све политичке странке дијеле одборе у Зворнику”.
“То је тако и не мијешају се једни другима”, рекла је она.
Извор: БИРН
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.