Arhiva

У деминирањима на подручју БиХ од 1996. до сада погинула 53 деминера

Приликом обављања послова деминирања у БиХ је од 1996. године до сада страдало 125 деминера, од чега 53 смртно, потврђено је “Независним” у БХМАК-у, а стручњаци сматрају да је ситуација по питању мина неповољна, те да ће бити потребно још много година да се БиХ очисти од мина.

Подсјетимо, у недјељу су приликом деминирања погинула два деминера Славиша Пљуцо и Саво Калајџић из Пала, док је један повријеђен на подручју Купреса.

“У првих шест мјесеци 2019. године догодиле су се двије деминерске несреће, прва код Горажда, а друга у Купресу. У првој су два деминера лакше повријеђена, а у другој су два погинула и један лакше повријеђен”, истакли су за “Независне” у БХМАК-у.

Према подацима са званичне странице БХМАК-а, тренутна величина сумњиве површине на мине у БиХ износи 1.018 километара квадратних или, како је наведено, 2,1 одсто у односу на укупну површину БиХ, а у послијератном периоду од мина је смртно страдало укупно 614 особа.

“Кроз операције систематског извиђања дефинисано је 8.525 сумњивих микролокација на којима је, процјењује се, заостало око 79.000 мина”, стоји у подацима БХМАК-а.

Како додају, према општим процјенама идентификовано је да је 129 градова/општина загађено минама, односно 1.398 насљених мјеста је под утицајем мина и касетне муниције. Како кажу, микролокације контаминиране минама и касетном муницијом директно утичу на безбједност 545.603 становника или 15 одсто од укупног броја становника БиХ.

Драган Кос, помоћник директора за деминирање у Републичкој управи цивилне заштите РС, казао је да је процес деминирања поприлично успорен одласком добрих донатора и прилива средстава.

“Нова стратегија предвиђа да би БиХ од мина требало очистити до 2025. године, у складу с том стратегијом и ми сви смо поставили неке циљеве, оперативне и стратешке, али ја генерално мислим да нема шансе да се до тада заврши деминирање јер нам је генерално свима проблем тај стручни кадар”, нагласио је Кос, те додао да се млади слабо опредјељују за деминирање, вјероватно, како истиче, због финансијских средстава. Нагласио је да је у Српској око 200 квадратних километара под минама, те да до сада ни двије трећине нису очишћене.

“Додатно отежава што је око 67 одсто под шумама. Генерално неповољна ситуација по све нас”, упозорава Кос.

Како су “Независне” раније писале, највећи број минских инцидената десио се на подручју Добоја, чак 63, а у минским пољима на том подручју смртно је страдало 34 људи, док је 42 повријеђено. Како је тада наведено, иза Добоја слиједи Брчко, са 48 минских инцидената, гдје је смртно страдало 12 људи, док је повријеђено њих 27, а након тога Градачац са 42 минска инцидента, гдје је повријеђено 38 лица, а 22 њих је смртно страдало. У сарајевској општини Нови град десило се 36 минских инцидената, у Травнику 35, а у Шамацу 33 минска инцидента.

Извор: www.nezavisne.com

Фото: Интернет

Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja klinite na USLOVI KORIŠTENJA.

Povezani članci

Čitajte takođe
Close
Back to top button