RNU "Radio Brčko" Brčko distrikt BiH
BiH

БиХ: Дошла на ред ревизија диплома стечених на високошколским установама

Иако се о куповини диплома прича уназад око 15 година, власти у БиХ тек посљедњих неколико дана почеле су да се баве овим проблемом, мада је велико питање да ли ће и када доћи до истинске ревизије диплома стечених на високошколским установама у БиХ.

Секретаријат Заједничке службе парламента БиХ већ је од запослених у овој институцији затражио да доставе своје дипломе на увид, након чега ће услиједити провјера, а и Зинета Богунић, министар образовања Кантона Сарајево, рекла је да ће убрзо почети ревизија “разних диплома” које стижу са различитих приватних факултета, те да тај проблем постоји више од 15 година, али да њим нико неће да се бави.

Раније иницијативе, као што је она посланичка када се од Савјета министара БиХ тражило да формира тим који би се бавио ревизијом стечених диплома, су одбијене и до данас нико на озбиљан и систематичан начин није приступио том проблему.

Пандорину кутију о куповини диплома отворила је прича магазина “Журнал”, када је новинарка овог портала за 2.500 КМ и 17 дана стекла диплому Средње медицинске школе из Санског Моста.

Иако се декларативно залажу за ревизију, кључно је да ли су власти у БиХ на свим нивоима спремне да истински уђу у процес ревизије диплома. Велико је питање и како би сам тај процес ревизије ишао с обзиром на то да у овом тренутку само тужилаштва и полиција имају “кључне” механизме да испитају и процесуирају куповину и продају диплома у образовним установама широм Босне и Херцеговине.

“Нисмо имали у плану такве акције, али с обзиром на медијске натписе који су се појавили – не искључујем ни могућност такве опсежне акције у Републици Српској. Наравно да постоји тај проблем. Министарство ће размотрити своје сљедеће кораке, наравно уз сагласност Владе и осталих министарстава у самој влади, јер то није проблем само јавне управе или било којег појединачног сектора, него је то генерално проблем, којем се мора опсежно приступити”, рекао је Срђан Рајчевић, министар за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво РС.

И поред тога што сви тврде да је ревизија диплома неопходна, у овом тренутку није баш најјасније ко би требало да предводи и покрене ту акцију. Поједини стручњаци сматрају да би то требало да буду надлежно министарство и просвјетна инспекција, међутим у Републичкој просвјетној инспекцији кажу да су надлежни за контролу у васпитно-образовним установама те да немају овлаштења да спроводе надзор код послодаваца као што су трговци, угоститељи, као и производни погони, нити да изузима од послодаваца у РС податке и дипломе о радницима које запошљава неки послодавац.

“За спровођење истражних радњи у смислу надзирања, праћења, саслушавања свједока и доказивања ‘куповине – продаје’ диплома, као и других јавних исправа, те процесуирање лица која се организовано баве овим недозвољеним радњама, као и због злоупотребе службеног положаја, надлежни су МУП и окружна тужилаштва”, рекли су “Независним” у Инспекторату РС, додајући да се њима нису обраћала физичка лица или друге институције са представкама да располажу сазнањима да васпитно-образовне установе у РС омогућавају појединцима незаконито стицање диплома.

Из неколико незваничних разговора сазнајемо да су “најпроблематичније” дипломе стечене у Широком Бријегу, Травнику и Брчко дистрикту, међутим да је и то дискутабилно с обзиром на то да су и неке које су провјераване са становишта закона потпуно – чисте.

С обзиром на то да није најјасније ко би и како требало да покрене ревизију диплома, у Синдикату образовања, науке и културе Републике Српске кажу да прије свега послодавци треба да покрену ту причу.

“Сваки послодавац, небитно приватни или јавни сектор, треба да покрене за себе ту причу и то је једини начин. Директор установе, школе, министар, директор приватног предузећа има на увид све дипломе својих запослених и то је врло једноставно исконтролисати. За најдаље пет година све се може испровјеравати”, рекао је за “Независне” Драган Гњатић, предсједник тог синдиката.

Поред сумњивих диплома, један од великих проблема је и то што се појединим високошколским установама гледа кроз прсте када су у питању услови за извођење наставе и школовање кадрова, а многи мисле да би се прије свега одатле требало кренути.

“Постоје високошколске установе неакредитоване, а издају дипломе. Када добију лиценцу, једну генерацију могу одшколовати неакредитовани, међутим они годинама тако раде”, рекао је за “Независне” Слободан Станић, замјеник директора Агенције за развој високог образовања и осигурање квалитета БиХ, и наглашава да подржава све активности које иду у правцу ревизије диплома.

“То треба да покрену надлежна ентитетска тијела, прије свих министарства надлежна за високо образовање”, закључује Станић.

Нема запошљавања без провјере

Радослав Гајанин, ректор Универзитета у Бањалуци, рекао је да су што се тиче ове високошколске установе сви документи подложни контроли, нарочито дипломе, и поготово код запошљавања наставника и сарадника код заснивања радног односа на Универзитету у Бањалуци који нису завршили овај универзитет.

“Ми једноставно назовемо установу и кажемо да провјере диплому. Не постоји могућност запошљавања на Универзитету без провјере валидности дипломе и других докумената”, рекао је Гајанин.

Детаљан надзор установа за образовање одраслих

Министарство за образовање Тузланског кантона иницирало је доношење закључка којим ће се од Кантоналне управе за инспекцијске послове тражити да изврше детаљан надзор установа које врше образовање одраслих, у року од 45 дана, и о томе извијести Владу.

“Ми смо формирали комисију испред Министарства образовања која је крајем претходне седмице, дакле прије овог случаја који се десио на подручју нашег кантона, отишла у посјету установама које се баве образовањем одраслих и извршила једну врсту надзора у оном домену у којем то Министарство образовања може учинити”, рекао је Златан Муратовић, министар образовања и науке ТК.

Извор: www.nezavisne.com

Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na USLOVI KORIŠTENJA.

Related posts

Zašto se stanovnici BiH slabo odazivaju vakcinaciji?

Radio Brčko

Смјештај првих затвореника у затвор у Војковићима половином 2020. године?

Radio Brčko

Наређено поновно бројање гласачких листића на појединим мјестима у осам градова

Radio Brčko