Главни тужилац у Босни и Херцеговини Миланко Кајганић рекао је да су информације Европола о распакованим крипто-апликацијама које су користиле криминалне организоване групе са подручја БиХ, региона и свијета показале да су све институције задужене за борбу против организованог криминала контаминиране лицима повезаним са организованим криминалним групама.
“То је поражавајућа чињеница, али и добар основ за почетак и за чишћење редова свих институција које су задужене да се боре против такве пошасти”, рекао је Кајганић у интервјуу Срни.
Колико је изражен проблем организованог криминала, навео је Кајганић, види се у чињеници да је током 2022. године у Босни и Херцеговини слободе лишено више од 100 лица повезаних са организованим криминалним групама.
“Значајно је нагласити да смо ухапсили 14 припадника разних полицијских агенција у БиХ, лишили смо слободе једног судију и једног адвоката, а почетком ове године ухапсили смо и једног радника Тужилаштва БиХ који је користио чињеницу да ради у овом тужилаштву за покушај вршења кривичних дјела у вези са коруптивним активностима”, појаснио је Кајганић.
Он је констатовао да сви имају проблем са лицима која помажу организованим криминалним групама да не буду откривене.
“Међутим, морамо бити свјесни тог проблема и морамо радити на чишћењу наших редова да бисмо били ефикаснији. За сада сам задовољан корацима које смо успјели заједно постићи – сва тужилаштва у Босни и Херцеговини”, рекао је Кајганић и додао да Тужилаштво БиХ не може само у потпуности да се бори против тих појава.
ПРИОРИТЕТ ВРАЋАЊЕ ПОВЈЕРЕЊА У ПРАВОСУЂЕ, А ТУЖИЛАШТВО ЈЕ ТУ КЉУЧНО
Кајганић је истакао да је приоритет да се врати повјерење јавности у непристрасност и професионалност Тужилаштва БиХ, додајући да су већину својих капацитета ангажовали да се боре против организованог криминала.
Оно што је значајно, додао је Кајганић, већ су потврђене двије оптужнице за веома тешка кривична дјела, између осталог, за убиство начелника Полицијске управе Приједор Раденка Башића које је у потпуности расвијетљено са Министарством унутрашњих послова Републике Српске.
Кајганић је рекао да су прикупљени докази о наручиоцима, извршиоцима и помагачима убиства Башића.
“Ми и сада у Босни и Херцеговини имамо суђења за тешка убиства, али немамо идентификоване наручиоце. То су значајни предмети и сматрам да је то добар почетак пута борбе против организованог криминала”, рекао је Кајганић.
Главни тужилац БиХ похвалио је Окружно јавно тужилаштво у Бањалуци које је спровело акцију на сузбијању организованог криминалитета користећи, између осталог, доказе који су добијени путем међународне правне помоћи.
“У потпуности смо окренути заједничкој сарадњи са свим тужилаштвима у БиХ како бисмо заједнички постигли што боље резултате”, рекао је Кајганић.
Он је истакао да ће све оно што је радио до сада и што ће наставити да ради заједно са својим сарадницима бити усмјерено на враћање повјерења на начин да Тужилаштво БиХ буде независна и непристрасна институција.
Кајганић је рекао да је доласком на функцију вршиоца дужности главног тужиоца БиХ крајем октобра 2021. године констатовао да је један од највећих проблема био непримјењивање аутоматске додјеле предмета тужиоцима у рад што је, истакао је, доводило до тога да је постојала сумња да су неки тужиоци добијали поједине предмете да би на њима радили супротно позитивно-правним законским прописима.
“То сам промијенио и сада се у Тужилаштву у потпуности примјењује аутоматска додјела предмета”, рекао је Кајганић и додао да је извршио професионализацију тужилаца у смислу уске специјализације, расподјеле у одсјеке онако како је то најсврсисходније и најефикасније.
Он је појаснио да тужиоци који раде у Одсјеку за борбу против корупције раде само на тим кривичним дјелима, а да тужиоци за организовани криминал раде само на кривичним дјелима организованог криминала.
ДОКАЗИ ИЗ “СКАЈ” И “АНОМ” АПЛИКАЦИЈА СУ ВАЛИДНИ
Коментаришући тврдње неких званичника, па и оних из правосудних институција који оспоравају валидност “скај” и “аном” апликације, Кајганић је рекао да су то инсинуације и да су сви докази које прикупљају на основу закона о међународној правној помоћи законити.
“Само су судови надлежни да утврде да ли је одређени доказ прикупљен на законит начин и да ли је законит, а судови то могу само током главног претреса. Битно је да радимо у складу са позитивним законским прописима у складу са законима у БиХ и нарочито у складу са законима и сарадњом путем међународне правне помоћи”, појаснио је Кајганић.
Оспоравања таквих доказа, навео је он, само су инсинуације које користе, између осталог, браниоци или одређена лица која су се бавила одређеним криминалним активностима како би побољшала свој положај у кривичном поступку.
“Веома је значајно да су наше оптужнице потврђене од Суда БиХ тако да нема сада било каквог питања о законитости доказа”, рекао је Кајганић.
Он је указао да ове доказе користе и све земље које су дошле до њих, те да Босна и Херцеговина не може испитивати законитост доказа које је добила, између осталог, из САД, Француске, Холандије или било које друге земље, јер би то било у супротности са правилима међународног права и правилима о пружању међународне правне помоћи.
СПОРАЗУМ О САРАДЊИ СА ЕВРОЏАСТОМ БИ ПОМОГАО ДА СЕ БРЖЕ ДОЛАЗИ ДО ДОКАЗА
Говорећи о сарадњи са тужилаштвима, односно истражним органима у региону и свијету када је ријеч о организованом криминалу, али и ратним злочинима, Кајганић је навео да је та сарадња добра и да свакодневно раде на њеном побољшању.
“Нашу сарадњу отежава чињеница да БиХ нема потписан споразум о сарадњи са Евроџастом – Европском агенцијом тужилаца која би нам помогла да брже долазимо до доказа по међународној правној помоћи”, рекао је Кајганић и додао да је о томе упознао јавност, Парламентарну скупштину БиХ и Савјет министара.
Главни тужилац БиХ указује да је највећи проблем чињеница да Босна и Херцеговина није члан Евроџаста и да Тужилаштво БиХ нема свог тужиоца у Евроџасту, додајући да би то пуно помогло у предметима организованог криминала и корупције.
“ЦУРЕЊЕ” ИНФОРМАЦИЈА ИЗ ОДРЕЂЕНИХ ПРЕДМЕТА ОТЕЖАВА РАД
Кајганић је истакао да сарадња са полицијским агенцијама у Босни и Херцеговини није упитна и да се одвија на задовољавајућем нивоу.
“Оно што представља проблем свима у БиХ јесте да сви ми имамо у својим редовима лица која су повезана са организованим криминалним групама и имамо потешкоће да заштитимо информације из одређених предмета, а нарочито у предметима организованог криминала”, рекао је Кајганић.
Он је навео да су у неколико акција које су спроводили с циљем лишења слободе припадника одређених криминалних група имали ситуацију да су организатори дошли до информација да ће бити лишени слободе и те информације искористили да побјегну.
“Те ствари отежавају рад”, рекао је Кајганић и додао да у директној комуникацији са полицијским агенцијама покушавају унаприједити рад и затворити истраге које су по закону тајне колико је то могуће.
КАЗНЕ ЗА ОРГАНИЗОВАНИ КРИМИНАЛ И КОРУПЦИЈУ МОРАЈУ БИТИ СТРОЖЕ
Кајганић сматра да би кривично законодавство које третира организовани криминал и корупцију морало бити далеко строже него што је сада и да ће на томе истрајавати.
“Сви смо свјесни да без пооштравања казнене политике нема адекватног одговора на проблеме корупције са којом се БиХ бори. Оно што је значајано је да ће у процесу преговарања приступа БиХ Европској унији, наше правосуђе сигурно бити скенирано у том дијелу, односно оцјењиваће се каква је наша казнена политика”, рекао је Кајганић.
Он је рекао да су у Тужилаштву БиХ потпуно незадовољни казнама које се изричу нарочито у предметима у којима су оптужена лица за средњу и високу корупцију, додајући да у тој сфери не критикује предсједника Суда БиХ или предсједника било ког суда у БиХ.
“Босни и Херцеговини су потребне храбре судије који схватају значај пооштравања казнене политике”, рекао је Кајганић и додао да казне морају бити значајно више од ових које се тренутно изричу, што ће довести до генералне превенције у смислу да ће лица која сада обављају одређене функције добро размислити да ли им се исплати да се баве криминалом.
Одговарајући на питање када се може очекивати подизање оптужница против “великих риба”, Кајганић је напоменуо да се у Тужилаштву БиХ води истрага против једног министра из претходног сазива Савјета министара коме је био одређен притвор, а који је сада у кућном притвору за коруптивне активности, као и да су слободе лишена и лица која су радила у Управи за индиректно опорезивање.
“До сада је Тужилаштво БиХ оптужило четири министра безбједности – један је осуђен, два су ослобођена, за четвртог се тренутно води главни претрес пред Судом БиХ, а пети је у фази истраге. Значи да Тужилаштво БиХ нема проблем са чињеницом ко и коју функцију обавља. У сваком предмету гдје дођемо до доказа ми ћемо оптуживати наведена лица без обзира коју функцију тренутно обавља или су обављали у прошлости”, поручио је Кајганић.
Говорећи о тужиоцу Дијани Кајмаковић против које је покренут дисциплински поступак, Кајганић је рекао да је дисциплински поступак у надлежности Канцеларије дисциплинског тужиоца и Високог судског и тужилачког савјета.
“Оно што је у нашој надлежности је провјера одређених информација које се тичу евентуалног извршења кривичних дјела која су из надлежности Тужилаштва БиХ и ми у том дијелу имамо формиран тим од три тужиоца који предузима активности и врши провјере”, рекао је Кајганић.
ИЗМЈЕНАМА ЗАКОНА ДО ЕФИКАСНИЈЕ БОРБЕ ПРОТИВ ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛА
Кајганић је оцијенио да би законодавна власт требала законски да ријеши одређене ствари како би и рад Тужилаштва БиХ био бољи и указао да је пријеко потребно усвајање измјена Закона о заштити личних и тајних података да би могао да буде потписан споразум са Евроџастом.
Он је указао да је веома битно усвојити и измјене Закона о кривичном поступку, којим би било предвиђено увођење института крунски свједок или свједок сарадник, што би помогло ефикаснијој борби против организованог криминала.
Кајганић је навео да су поднијели и иницијативу за законско регулисање криптовалута јер је сада отежано њихово одузимање ако се утврди да су стечене противзаконито, односно криминалним активностима.
Он је рекао и да је Ударна група за борбу против тероризма покренула инцицијативу према релевантним институцијама да се припејд корисници идентификују приликом куповине сим-картица, што би, како каже, олакшало процесуирање кривичних дјела тероризма.
“Ми свој дио посла радимо и очекујемо да извршна и законодавна власт одраде свој дио посла да би нам свима у БиХ било боље”, закључио је Кајганић.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.