Иако је ове године за два и по мјесеца у БиХ увезена нешто већа количина житарица него прошле године у истом периоду, њена вриједност је већа за преко 12,2 милиона КМ.
Подаци су ово Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, у којима је наведно да је од почетка године па до 11. марта у БиХ увезено 87.801.906 килограма житарица у вриједности 61,6 милиона КМ
– Лани је увоз за прва три мјесеца износио 86.229.283 килограма, у вриједности 49,4 милиона КМ – казали су из УИОБиХ.
Што се тиче извоза, БиХ је у овој години извезла 5.379.436 килограма житарица у укупној вриједности већој од 3,7 милиона марака, пишу Независне новине.
– Највише смо житарица ове године извезли у Хрватску, потом Италију и Србију – казали су из УИОБиХ и додали да је прошле године укупан извоз житарица из БиХ износио 16.740.897 килограма у вриједности 7,15 милиона КМ.
Да се сваке године увозе скоро исте количине житарица није изненађење за бх. пољопривреднике, који кажу да је БиХ земља која би могла да буде независна о увозу житарица, барем, како наводе, пшенице.
Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС, истиче да не чуди да је вриједност увезених житарица повећана, јер се биљежи рекордна вриједност на берзама.
– Оно што се код нас сада биљежи су нешто веће површине које су засијене пшеницом, али с обзиром на високе цијене минералног ђубрива у вријеме прихране и њихов одређени недостатак, поставља се питање какав ћемо имати принос – казао је Маринковић.
Истиче да је БиХ сигурно земља која може произвести довољне количине пшенице за властите потреба, али и скоро свих осталих врста житарица.
– Треба активирати робне резерве у њиховом пуном капацитету и треба да буде домаћински однос према пољоприведи, односно да обезбиједимо прехрамбену сигурност властитог становништва – казао је Маринковић.
Истиче да је БиХ земља која је оријентисана на увоз, те је, како каже, ова криза идеална прилика да се надлежни дозову памети и да се покрену неке конкретне акције што се тиче пољопривреде.
– Ранијих година смо извозили и то мало што смо могли, по јако ниским цијенана, а увозили по доста вишим – истиче Маринковић. Додао је да БиХ нема никакав план, никаве стратегије, те пољопривредници не само да су незадовољни, него их то и директно погађа.
– Свједоци смо у каквом нам је стању аграр када је у питању штета која је проузрокована лошим вањскотрговинским пословањем – истиче Маринковић.
Из Вањскотрговинске коморе БиХ казали су да је вриједност извоза житарица лани износила 24,3 милиона КМ, што је за 33,6 одсто више од извоза у 2020. години, када је износила 18,2 милиона КМ.
– Вриједност увоза житарица у 2021. износила је 222,3 миллиона КМ, што је за 6,7 одсто више од увоза у 2020. години, када је износила 207,8 милиона КМ – казали су из Вањскотрговинске коморе БиХ.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.