У спомен-капели у Буквику код Брчког данас је служен парастос за више од 60 Срба из овог и околних села који су убијени, на данашњи дан, 1992. године. Тада је и 2.500 мјештана одведено у логоре у Горњем Рахићу, Маочи, Бијелој, Улицама, Бодеришту и Тузли, те уништено око 530 домаћинстава.
По ријечима члана Управног одбора Мјесне заједнице Буквик, Слободана Мијатовића, који је био заробљен у логору у Горњем Рахићу, врло је тешко суочити се са чињеницом да, ни након 27 година, још нико озбиљно није одговарао за овај злочин у Буквику.
„Људи, који се данас налазе у власти Дистрикта, били су учесници и свједоци ратних дешавања на подручју Брчког и Буквика. Ја сам их лично видио и они би требало да знају ко је шта тада радио односно ко је био у командном кадру 108. ХВО бригаде, ко је био у цивилној власти, итд. Нажалост, ти људи свих ових година нису могли нити могу некога осудити и довести пред лице правде јер су они сами били одговорни за ова дешавања или су имали командну одговорност над починиоцима. Оваква ситуација је на све три стране“, рекао је Мијатовић.
Породицу Симе Башића из Буквика су, непријатељске снаге, заробиле 14. септембра 1992. године – мајку, оца, супругу и дјецу. Он се, у то вријеме, неколико дана крио по шумама, а онда се морао предати. Заједно са још три жене, његова супруга је одведена у Боће гдје је малтретирана, ударана и силована. Пар година након тога је обољела од рака дојке, лијечила се годину дана, а онда је 1997. године преминула. Каже да му је веома тешко јер за овај злочин још нико није одговарао.
Представник БОРС-а у Брчком, Живан Илић, огорчен је због чињенице да још увијек није било озбиљнијих процесуирања пред судовима за почињени ратни злочин у Буквику.
„Ми више не гајимо ни илузије да ће, суд и Тужилаштво Брчко дистрикта, урадити било шта по том питању. То не би било тако да су ово нормална времена, али пошто живимо у неком „трећем свијету“, дешава се то што се дешава“, рекао је Илић.
Служењу парастоса у Буквику су, као и претходних година, присуствовали чланови породица погинулих и несталих, представници српске борачке организације и борачких удружења, те представници локалне власти и бројни мјештани.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.