Arhiva

Насилни екстремизам спријечити заједничким дјеловањем

Превенција и борба против насилног екстремизма и улога актера на локалном нивоу тема је дводневне радионице коју је у Брчком организовала мисија ОЕБС-а у БиХ.

Селма Зековић

„Циљ радионице је борба против насилног екстремизма и радикализације која води ка тероризму у оквиру које актери локалне власти, представници безбједносног сектора и невладине организације разговарају о разним димензијама проблема насилног екстремизма. Фокус активности свих актера треба усмјерити ка превенцији“, изјавила је Селма Зековић, која у име ОЕБС-а води овај пројекат борбе против насилног екстремизма. Она је нагласила да ће се закључци до којих се дође током дводневне радионице у сарадњи са асвим актерима у наредној години имплементирати.

„Ова радионица једна је од бројних коју Мисија ОЕБС-а проводи широм БИХ, а дио је свеобухватног пруступа који реализујемо у претходне двије године. Процјена безбједносних агенција је да се највише мора радити на превенцији и да се тако спријечи екстремизам“, нагласила је Селма Зековић.

За теолога Мухамеда Јусића, насилни екстремизам и тероризам не дешавају се изван контекста друштва или државе јер је друштво у коме је наратив веома радикалан, погодно за појаву екстремизма.

„Друштво које је радикализовано и у коме се свакодневно чују екстремистичке изјаве подложно појави појединца који ће своје радикалне ставове користити да оправдају насиље. Због тога је битно знати да се насилним екстремизмом не баве само безбједносне структуре већ да се читаво друштво почне занимати за оно што се око нас дешава. У том смислу је врло битно да имамо укључене и вјерске заједнице, да оне ураде оно што могу међу појединцима који слиједе њихов наук, а како би се супротставили радикалним иедологијама и како бисмо створили окружење у коме такве идеологије не могу просперирати“, нагласио је теолог Јусић.

Несависни експерт за реформу безбједносног сектора Хамза Вишћа сматра да је у превенцији и спречавању екстремизма потребно паметно партнерство између безбједносних организација и невладиног сектора укључујући академску заједницу и медије.

„За мене паметно партнерство значи успостављање таквог односа у коме ће безбједносни сектор, с једне стране и невладине организације с друге, максимално учинити у превенцији, али и отклањању посљедица насилног екстремизма и тероризма у складу са њиховом одлуком, вјештинама и способностима. То значи да нема међусобног мијешања у надлежности нити ће невладин сектор бити продужена рука безбједносног сектора. Невладин сектор ће, у ствари, градити генерације младих људи које би требале бити отпорне на изазове радикализације и евентуалне регрутације за екстремистичке организације“, нагласио је Вишћа.

Он је подсјетио да Стратегија БиХ у борби против екстремизма подстиче локалне заједнице да са свим актерима друштвене сцене раде акциони план према стварном стању на терену.

Психолог Аида Гановић сматра да психолози треба да укажу на психолошку позадину оних који су се одлучили на радикализам.

„Друга важна ствар на коју желим да укажем је јачање отпорности младих у нашим зајендицама како би тражили смисао у нечем другом, а не у радикализму“, прецизирала је Гановић.

Дејан Рађен

Дејан Рађен из ПРОНИ центра подсјетио је на више пројеката који ова невладина организација проводи у циљу указивања на штетност радикализма било које врсте.

„Планирамо да реализујемо један пројекат са 30 младих људи из сјевероисточне БиХ којим би их обучили да препознају потенцијалне људе међу младима. Млади су вјероватно у једном тренутку свог живота били радикализовани, да ли због породице, окружења или због тога шта су наши родитељи прошли у претходном периоду. Битно је да се младима понуде алтернативе и да своје неке радикалне идеје искористе у позитивне ствари“, истакао је Рађен.

На радионици су учествовали још и представници образовних институција, Центра за социјални рад, здравства, Полиције, вјерских заједница и невладиног сектора.

Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja klinite na USLOVI KORIŠTENJA.

Povezani članci

Back to top button