BiH

Словенија ће БиХ донирати 4.800 вакцина против вируса корона

Словенија ће БиХ донирати 4.800 “Астра Зенека” вакцина против вируса корона, које ће, према истим критеријумима, бити подијељене Републици Српској, Федерацији БиХ и Брчко дистрикту, изјавио је данас у Сарајеву српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик.

Додик је, након састанка са предсједником Словеније Борутом Пахором, којем су присуствовали и чланови Предсједништва БиХ Жељко Комшић и Шефик Џаферовић, рекао да БиХ заиста цијени напоре које су предсједник и Влада Словеније уложили у времену када су све земље изложене проблемима у вези са набавком вакцина.

Он је рекао да је на данашњем састанку углавном разговарано о борби против пандемије, с обзиром на то да су посљедице у свим земљама исте.

“Словенија стартешки ради на рјешавању проблема након пандемије, усмјеравању друштва, као и на томе да се из ове кризе извуче најбоље”, појаснио је Додик и додао да би тако требале да раде и друге земље.

Он је устврдио да је пандемија изазвала многе економске тешкоће у свим земљама Западне Европе и широм свијета, те да је Словенија пета у рангу спољнотрговинских партнера БиХ.

“Чињеница је да наша економија зависи од економије ЕУ. Ми смо највећи економски партнери, имамо добре економске билансе и тако треба да наставимо”, поручио је Додик.

Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ је рекао да би и се и набавка вакцина преко глобалног система ускоро требала бити нормализована, те да свака земља добије шансу да спроведе имунизацију онако као је планирала.

Додик је рекао да је на састанку данас разговарано и о миграцијама, те да су Пахора упознали и са чињеницом да мигранти БиХ користе као транзитну и да све већи број миграната остаје у БиХ јер су све жешће линије њиховог уласка у Западну Европу.

“БиХ има колатералну штету од тога, јер људи овдје остају, а не желе то. Постају ратоборнији, а ЕУ не дозвољава долазак нових миграната на њене просторе”, рекао је Додик и истакао да БиХ то питање не може рјешавати самостално, него заједно са земљама Западне Европе и ЕУ.

Додик сматра да искуство Словеније по том питању може помоћи и БиХ.

Он је рекао да постоје очекивања да самит “Брдо-Бриони” буде одржан крајем овог мјесеца у Љубљани, на чијем дневном реду ће бити сва важна питања о којима је и данас разговарано у Сарајеву.

“Разговарали смо и о тој важној теми, јер због пандемије нисмо успјели да одржимо Самит два или три пута”, појаснио је Додик.

Он је истакао да је једно од најважнијих питања проширење ЕУ и перспективе проширења за БиХ.

“Још постоји консензус о томе да су ЕУ интеграције прихватљиве за БиХ, али ми видимо један замор и желимо да нам буде објашњен”, поручио је Додик.

Он је исказао потребу за дијалогом са ЕУ како би се дефинисали термини и, како је рекао, пролазна времена за даљу интеграцију.

“Исказао бих подршку иницијативи предсједника Словеније, да Европа на један писебан начин треба да третира читав овај регион, а не да то сведе само на питање техничко извршавање захтјева везаних за проширење”, нагласио је Додик.

Он је подсјетио да је у историји ЕУ било примјера када су одлуке о проширењу доношене искључиво мотивисане неким политичким разлозима, наводећи примјер Бугарске и Румуније.

“Оно што је Европа чинила јесте да су те двије земље лакше моделирале и лакше их је интегрисала у ЕУ. То би, можда, требало пробати поново и учинити нови елан код земаља западног Балкана”, оцијенио је Додик.

Додик је река да је посјета предсједника Словеније важан догађај за БиХ, те да је данашњи састанак био успјешан и конструктиван.

Он је захвалио предсједнику Словеније на гостопримству када је Предсједништво БиХ било у посјети тој земљи.

Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ је истакао да су билатерални односи БиХ и Словениеј добри, те да нема великих отворених питања.

“Ово је наставак разговора о важним питињима. Словенија је наш значајан партнер у погледу процеса проширења ЕУ и подршке нашем путу”, рекао је Додик.

Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja klinite na USLOVI KORIŠTENJA.

Povezani članci

Back to top button