Brčko

Раковић: Гаврило Принцип и “Млада Босна” нису били “терористичка организација” као што их жели Запад приказати

У наставку обиљежавања стогодишњице од побједе у Првом свјетском рату, које организује Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“, синоћ је, на Економском факултету, пред брчанском публиком, приказан филм о Гаврилу Принципу. Такође је уприличена и Јавна трибина о значају Принциповог лика и дјела у оквирима нових историјских тумачење на којој је говорио доктор историјских наука из Београда, Александар Раковић, виши стручни сарадник у Институту за новију историју Србије. Он је нагласио да не треба прихватити слику коју нам намеће Запад, а то је да су Гаврило Принцип и “Млада Босна”, били “терористичка организација”.

Доктор Александар Раковић

“Прије свега, треба знати да се радило о веома образованим младићима који су били родољуби. Они више нису могли да поднесу аустроугарски окупациони режим који је историчар Владимир Ћоровић описао као “духовно сатирање”. Тај режим је наметао неки други етнички идентитет и онда када није успио да наметне “босанску нацију”, покушао је да, као идеју у БиХ, протежира “хрватство”. Било је сасвим логично да, усљед таквих околности, ови младићи организују атентат на Франца Фердинанда”, рекао је Раковић, истичући да се на лицима младића који су извршили атентат не види ништа окрутно, те да су они начинили један племенити гест који је требало да ослободи и уједини српски народ.

По његовом мишљењу, стотину година од смрти Гаврила Принципа у казамату, српско национално питање није много удаљено од времена када је он био жив.

“Српско јединство, које је створено 1918., нарушено је 1991. и 1992. године. Ми треба да тежимо ка уједињењу републике Србије, Републике Српске и Црне Горе. То је, у ствари, оно за што су се наши преци залагали. Да они нису имали снове, ти снови им се не би ни остварили 1918. године. Дакле, и ми треба да сањамо такве снове који су и сада сасвим реални. И, треба отворено да говоримо о својим идеалима, идејама и циљевима јер ако други могу да говоре о распарчавању Србије или о укидању Републике Српске, а да не сносе никакве посљедице због тога, зашто ми не бисмо могли говорити о интеграцијама?”, упитао је Раковић.

Последња “Просвјетина” активност, у оквиру обиљежавања побједе у Првом свјетском рату је у недјељу, 11. новембра, када ће, у брчанском Дому културе, бити уприличена Свечана академија на којој ће бесједити официр Марко Богосавац.

Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja klinite na USLOVI KORIŠTENJA.

Tagovi

Povezani članci

Back to top button
Close